ZAŠTO POSTOJE ČETIRI GODIŠNJA DOBA?
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Mnogi veruju da je tokom leta naša planeta bliža Suncu, a zimi dalja, zbog čega se temperatura i vremenski uslovi toliko razlikuju u ovim godišnjim dobima.
Foto: pixabay.comČesto u knjigama možemo videti prikaz Zemljine putanje dat u perspektivi, koji izgleda kao razvučena elipsa. Nažalost, tu nepravilnu sliku mnogi upamte zauvek. Istina je nešto drugačija: Zemljina putanja se toliko malo razlikuje od kružnice da, ukoliko je nacrtate pravilno, jedva da ćete primetiti da nije krug.
Međutim, koliko god Zemlja bila daleko ili blizu od Sunca, ova razdaljina ne utiče na vremenske prilike na Zemlji.
Zemljina osa je zamišljena linija koja prolazi kroz središte planete od vrha do dna. Zemlja rotira oko te ose, čineći jedan pun krug. Svaki deo Zemljine površine, tokom rotacije prolazi kroz iste „uslove“ i zato imamo dan i noć.
Foto: pixabay.comOtkud onda proleće, leto, jesen i zima?
Kako je objašnjeno na Nasinom sajtu, naša planeta ima godišnja doba jer njena osa ne stoji uspravno. Naprotiv, zamišljena osa koja prolazi kroz Severni i Južni pol je malo nagnuta (trenutno 23,4 stepena).
Kako se Zemlja okreće oko Sunca, njena nagnuta osa je uvek usmerena u istom smeru. Dakle, tokom cele godine, različiti delovi zemlje dobijaju direktne sunčeve zrake. Ponekad je Severni pol više okrenut prema Suncu (oko juna), a ponekad je u toj poziciji Južni pol (oko decembra).
Za severnu hemisferu, to je leto u junu jer je taj deo Zemlje izloženiji Suncu, a zima u decembru jer je tada udaljeniji. U južnoj hemisferi situacija je obrnuta.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)