Udarao mi je glavu o zid, šutirao me dok se nisam onesvestila: Potresna ispovest žene koja je trpela nasilje od čoveka u koga je bila zaljubljena

Foto: www.profimedia.rs

O nasilju nad ženama ne treba pričati samo 25. novembra, možda u ovom trenutku jedna žena u Srbiji trpi nasilje - prijavite, ne žmurite, nije sramota!

U Srbiji oko 30 žena godišnje bude ubijeno, a prethodnih prijava za nasilje uglavnom i nema. Zato je izuzetno važno da žene koje trpe nasilje, ali i svi oni koji to znaju, prijave nasilnika policiji ili tužilaštvu i tako spasu život sebi, odnosno drugima.

U 2018. ubijene su 34 žene, a u čak 27 slučajeva nikakve prijave nasilja nije bilo. Od početka ove godine 28 žena je ubijeno, a 15 ubistava se desilo bez prethodnih zvaničnih saznanja o nasilju.

Ispovest jedne od zlostavljanih žena J. V. (32), koja je zbog nasilnika pobegla u drugu državu prenosimo u celosti:

Tukao me je svaki dan, više puta, a nasilje je kulminiralo kada mi je glavom udario o zid. Krv je šikljala iz slomljenog nosa, a ja sam pala u nesvest od siline udarca – ovako za Pink počinje svoju tragičnu ispovest J. V. (32), koja je od svog momka pobegla u drugu državu.

 

 

- Nasilje je trajalo godinu dana. Zlostavljao me je fizički, kao i psihički – nastavlja kroz suze J. V.

Kako kaže, više puta je želela da pobegne od nasilnika, ali iz straha nije smela. Međutim, kada joj je slomio nos, kako navodi, nešto je u njoj "puklo" i rešila je da pobegne kod svojih rođaka u Italiju.

Međunarodni dan Od jula 2017. primenjuje se Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji je uveo i neke revolucionarne stvari - nasilnik odmah, hitnim merama, može biti izbačen iz stana i/ili mu može biti izdata mera zabrane prilaska i kontakta sa žrtvom. To može trajati 48 sati, a sud može da produži do 30 dana. U lancu policija-tužilaštvo-sud sada se postupa maksimalno brzo, a žrtva ima pravo i na besplatnu pravnu pomoć.

- Upoznali smo se jako mladi, a ja sam iz male sredine. Svog momka, a kasnije mog nasilnika, upoznala sam na vašaru u mom mestu gde je došao sa svojim prijateljima iz Beograda. Bio je lep, šarmantan i slatkorečiv. Zaljubila sam se na prvi pogled i mislila sam da me on može pružiti mogućnost da pobegnem u veliki grad iz mesta u kom se ništa nije dešavalo – kaže ona za Pink.rs.

- Nisam znala da je to moj put pakao! – priča ona kroz suze.

Zlostavljanje je počelo brzo, prvo verbalno, a onda ju je jedne večeri ošamario jer je želela da izađe sa drugaricama koje su došle da je posete u Beogradu.

- Nisam mu uzela za zlo jer sam bila mnogo zaljubljena u njega, a on se pokajao. Mislila sam da će se promeniti. Od te večeri sve je postalo samo gore. Stalno je nalazio razloge da bude ljubomoran i da me udara, pa sam pobegla kod prijateljice. Nisam smela kod roditelja jer je to ipak mala sredina i nisam želela da ih brukam - priča ona.

Međutim, jedan dan kada je njena drugarica otišla na posao, on je došao na njena vrata pijan i besan. Kaže da ju je lako našao jer je znao da je to njena jedina drugarica u Beogradu. Počeo je da lomi sve po kući, a nesrećnu devojku šutirao je, šamarao i naterao ju je da se vrati.

Terao me je da glumim savršenu, srećnu devojku. On je bio uspešan poslovan čovek zahvaljujući svom ocu, vodio me je po prijemima i večerama, a ja sam se pretvarala da je sve u redu, dok sam kod kuće svaki dan dobijala krvničke batine. I najmanja sitnica je umela da ga iznervira – ispričala je, dodajući da iz straha nije smela da ga prijavi policiji, budući da joj je pretio da će je ubiti.

- Sigurno se pitate kako niko nije primetio moje modrice, ali on je tačno znao gde da udara. Bilo je perioda kada je bio nežan, kao na početku naše veze, ali svakog momenta kada sam mislila da se promenio, stizale su nove uvrede i batine. Uvek je posle tih mirnih perioda ponovo počinjao sa svojim izlivima ljubomore, a onda je počeo da pije više nego ranije i da me još više kinji. Jedne večeri zasmetalo mu je moje ponašanje kod njegovih roditelja. Mislio je da sam flertovala sa njegovim bratom. Kada smo došli kući počeo je da me šutira u stomak, pa u glavu, uhvatio me je za kosu i udario je mojom glavom o zid. Od siline udarca pala sam u nesvest – kaže ona.

Kada je došla sebi lice joj je bilo umrljano od krvi, a on nije bio kod kuće.

- Nešto je "puklo" u meni, spakovala sam kofere i pobegla u Italiju kod rođaka. Nisam želela da ga prijavljujem policiji, mislila sam da ću time samo pogoršati stvar jer ga poznajem. Kada bi izašao iz zatvora, pronašao bi me i moj pakao bi se nastavio. U Italiji sam pronašla novi život. Radim, imam prijatelje, a o vezama i ne razmišljam, jer još uvek ne mogu da verujem nijednom muškarcu – završava ona svoju potresnu ispovest.