NISMO SAMI?! Spektakularno otkriće: Naučnici pronašli tragove vode iznad Jupiterovog meseca

Foto: youtube.com/ Mr Scientific

Zemlja

"Iako naučnici nisu otkrili tekuću vodu direktno, ono što je pronađeno je sledeća najbolja stvar - voda u gasovitoj formi", izjavio je vodeći istraživač iz NASA-e, Lukas Paganini, u okviru zvaničnog saopštenja.

Prema navodima iz članka objavljenog u časopisu "Nature Astronomy" ovog ponedeljka, NASA tim je otkrio dovoljno vodenih isparenja sa meseca Evropa, koji bi popunili olimpijski bazen u roku od nekoliko minuta. Iako to deluje kao mnogo, zapravo je bilo samo dovoljno da bi se detektovalo sa Zemlje.

Od 17 ispitivanja obavljenih od strane W.M. Keck opservatorije na Havajima, koja koristi spektrogram za detekciju hemijskog sastava atmosfere drugih planeta, prateći infracrvenu svetlost koju one oslobađaju ili upijaju, voda je otkrivena u samo jednom.

- Smatramo da je isparavanje vode sa površine Evrope nešto što se odvija mnogo manjim intenzitetom od ranije pretpostavljenog, uz retke, lokalizovane pojave pojačane aktivnosti- izneli su Paganini i njegov tim u pomenutom članku. Godinama unazad, naučnici sumnjaju da se voda nalazi na površini Evrope, i nekoliko posmatranja izgleda da podupire tu pretpostavku. Pre više od dve decenije, NASA-ina letelica Galileo je pronašla dokaze o postojanju elektro-provodive tečnosti (fluida) na površini ovog meseca. Zatim, analiza podataka iz 2018. je iznela dokaze o većim vodenim površinama, dok su rezultati posmatranja Hablovogim teleskopom (Hubble) potvrdili ove nalaze.

- Sproveli smo ozbiljne i temeljne provere da bismo eliminisali moguću kontaminaciju u posmatranjima sa Zemlje - izjavio je naučnik Avi Mendel iz Godarad opservatorije, "ali u svakom slučaju, moraćemo da se približimo Evropi i vidimo šta se dešava."

Misija da se uradi baš to se upravo sprema.

NASA-ina misija "Clipper", čiji je cilj Evropa, će baciti pogled iz blizine na površinu Jupiterovog satelita već 2023. godine. Ova letelica će biti opremljena brojnim kamerama, spektrometrima i radarom, da bi ispitala debljinu Evropine ledene kore, tokom 45 preleta - i verovatno pružiti detaljnije podatke o otkrivenim vodenim isparenjima.