MALO KALORIJA, A PUNO VITAMINA! Kelerabu bi trebalo jesti redovno, evo i zbog čega!

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Blagotvorno deluje na srce i krvne sudove, snižava holesterol i visok krvni pritisak, štiti od karcinoma debelog creva i kamena u bubregu. Poželjna je i za dijabetičare jer normalizuje nivo šećera u krvi, a povoljno utiče i na varenje, ublažava otoke i koristi se kao lek protiv anemije.

Ova namirnica prava je riznica gvožđa i vitamina C, kojeg ima više nego u narandži, a sto grama ovog mladog presnog povrća zadovoljava 30 odsto dnevnih potreba za gvožđem. Bogata je i kalcijumom, pa je odlična za zdravlje kostiju i zuba, a pomaže i kod kandidijaze, virusnih infekcija i zatvora. Sadrži i tiamin, niacin, kalijum, magnezijum, fosfor, vitamin B 6 i folnu kiselinu.

Daje energiju Redovna upotreba sveže kelerabe pojačava apsorpciju gvožđa, koji e odgovoran za snabdevanje krvi kiseonikom, pa se zahvaljujući tome povećava energija.

Za skidanje kilograma Keleraba je savršeni izvor biljnih vlakana, koja obezbeđuju duži osećaj sitosti, a važni su ne samo za varenje, već za celokupno zdravlje. Ta vlakna obezbeđuju duži osećaj sitosti, zbog čega nutricionisti i ovu namirnicu i preporučuju osobama koje bi da skinu višak kilograma.

Ovo povrće je specifično po tome što ne može da se čuva van frižidera ili zamrzivača, jer stajanjem postaje drvenasto, tvrdo i nepodesno za jelo. Ali zato, u zamrzivaču može da stoji i više meseci.

Predlog je da se jede mlada i sveža, jer se termičkom obradom gubi vitamina C. Mlad plod je vrlo sočan, mekan i ukusan, može da se jede sirov kao salata, dok se stariji najčešće kuva, dinsta ili peče. Od mlade kelerabe može da se priprema i svež sok, koji je prijatnog ukusa, ali samo ako ne stoji dugo, jer tada dobija ljut ukus, a mirisom podseća na sumpor.

Ako mora da se termički obrađuje, cela keleraba se kuva pola sata, a isečena deset minuta, samo da bude mekana.

Listovi ovog povrća su takođe zdravi i obiluju provitaminom vitamina A, važnim za očuvanje ćelija.