NIŠLIJA HEROJ SVIH LJUBITELJA ŽIVOTINJA: Saša brine o 800 pasa

Foto: Printskrin: Facebook.com/Sasha Pesic

Saša Pešić

Na ulici je mnogo pasa, a malo je onih koji o njima brinu. Ipak, postoje i ljudi koji su na sve spremni kada je zaštita životinja u pitanju. Jedan od njih je Saša Pešić, privatnik iz Niša, koji sve daje kako bi spasao i udomio što više pasa sa niških ulica.

SNAGA VOLJE

Saša je 2008. godine pronašao četiri štenca na ulici i odlučio je da ih ne ostavi da uginu. Tada je odlučio da pokrene svoj azil.

- Malo po malo, azil je rastao i došao sam do trenutka kada sam morao da odlučim da li ću da nastavim da se brinem o psima ili neću. Nakon štenaca sam našao još osam pasa na ulici, a već nakon dva meseca njih je bilo 60. Oni su već porasli, počeli da laju i tada su stigle prve prijave. To je bio prelomni momenat. Mogao sam da ih ostavim da uginu, ali sam rešio da ostanem sa njima - kaže za Srpski telegraf Saša Pešić i dodaje da vodi evidenciju o svim psima koji prođu kroz njegov azil. U prethodnoj deceniji uspeo je da udomi 400, a sada se on i njegovih sedam radnika brinu o njih 800. Međutim, odmah nakon pokretanja azila, krenuli su i problemi.

Foto: Printskrin: Facebook.com/Sasha Pesic

- Non-stop su me ljudi prijavljivali i pravili probleme - komšije, prolaznici, pa i gradska uprava i inspekcija. Uvek kažem da čovek nije svestan šta sve može da uradi kada mora, želi, voli i kada je motivisan. Pomisao da će svi psi uginuti ako im ja okrenem leđa mi je uvek bila mučna. To me je guralo da nastavim. Bio sam spreman na sve - rekao je Pešić i osvrnuo se na jedan od najstresnijih događaja koji je pogodio njegov azil, a to je rešenje za iseljavanje koje je od grada dobio 2015. godine.

- Dobio sam rešenje da u roku 15 dana iselim azil. Tada je u njemu bilo 500 pasa. Oko 250.000 ljudi je potpisalo internet - peticiju da se azil sačuva. Potpisnici su bili iz celog sveta, čak i neka od najeminentnijih udruženja za zaštitu životinja. Gradonačelnik je dobio više od 100 mejlova od ljudi koji su brinuli. Čuo sam i da je sve stiglo do tadašnjeg vrha vlasti u Beogradu i premijera Vučića i tako smo se izborili da se azil sačuva - seća se Nišlija.

VELIKA ULAGANJA

Da bi sačuvao i održavao azil, Saša je morao da uloži mnogo novca, ali i svoje vreme.

- Nikada nisam imao dovoljno. Mesečni troškovi su oko 12.000 evra. To je cifra koju ja nikada ne dostignem. Ali se snalazim, improvizujem, a ponekad sam primoran i da se zadužujem. To je kao začarani krug. Taman isplatim jedan dug, ponovo mi zafali novac i moram ponovo da se zadužim - otkriva Saša i kaže da u azilu uvek ima nekih problema i da on veliki deo svog slobodnog vremena provodi tamo. U azilu sedmoro ljudi brine o psima, a trebalo bi da ih ima barem 10, ali Saša ne može da skupi dovoljno novca da sve plati. Problem je i to što mnogo više pasa stigne u azil nego što oni uspeju da udome.

- Na 10 udomljenih pasa, u azil stigne oko 50. U početku sam udomljavao pse samo u okolini Niša, a onda sam počeo da sarađujem sa organizacijom iz Belgije. Psi koju stignu tamo žive u stanovima i kućama sa novim vlasnicima. Procedura je velika i zahtevna, ali do sada nismo imali primedbe - rekao je Saša Pešić.

INTERNET ZVEZDA

O Saši, njegovim dostignućima i problemima pisali smo i prošle godine, a u međuvremenu je i britanski Dejli mejl nedavno na Fejsbuku objavio video u kojem Saša spasava štene iz Nišave. Video zapis do sad je videlo više od 56 miliona ljudi, ali, nažalost, interesovanje za donacije i udomljavanje nije poraslo.

- Najveća ironija je to što ja od tog klipa nisam dobio ništa. Da sam barem dobio deo prihoda od tog videa od kojeg je Dejli mejl fino profitirao, mogao bih da pomognem psima - otkiro nam je Pešić i prisetio se tog događaja iz 2015. godine. 

- Bilo je jako opasno iako na klipu možda deluje bezazleno. Morao sam da preskočim ogradu i da se spustim do psa. Spuštanje do Nišave nije bilo teško, ali je uspon nazad bio problematičan, jer je betonski zid do platforme koji se vidi na snimku visok tri metra. Drugi ljudi su morali da mi pomognu da se vratim na most, jer taj deo Nišave nema prilaz sa obale. Kada je Nišava plitka, pad sa mosta može da bude fatalan.

Spasavanje štenca iz Nišave možete pogledati u videu ispod.

NEDOSTATAK BRIGE

Saša nam je u razgovoru otkrio da nije veliki ljubitelj šintera u Srbiji.

- Oni ne brinu o psima. Redovno čujem priče o tome kako su psi zatvoreni u kavezima i kako se ne hrane i po 10 dana dok ne uginu. Meštani iz manjih mesta su mi otkrili da su šinteri nekoliko puta dovodili ulične pse u njihova sela i ohrabrivali stanovnike da ih truju i ubijaju - otkriva Pešić i dodaje da psi koji ponovo završe na ulici iamju sreće, jer imaju šansu da se izbore za svoj život. Takođe, smatra da je velika nepravda to što ljudi ne doniraju azilima kao što je njegov jer psi izgledaju uhranjeno i zdravo, a daju ljudima koji ne brinu o psima koje sklanjaju sa ulice.

- Mislim da je problem u utisku i psihologiji. Ljudi vide moje pse. Oni su uhranjeni i zdravi i ljudi smatraju da svoj novac moraju da daju nekom drugom. Nažalost, misle da im ne treba pomoć. To je nepravda - zaključuje Saša.