SAVETI RUSKOG PEDIJATRA ZA NEGU PREVREMENO ROĐENE BEBE: Mamin zagrljaj je najbolji lek

Foto: pixabay.com

Barem dva puta dnevno majka, kao najbolji prirodni grejač, treba bebu da nosi i pritiska uz sebe

Svako dete rođeno pre 37. nedelje smatra se prevremeno rođenim, a nega bebe u prvim mesecima, prema rečima ruskog pedijatra Andrea Penkova, podrazumeva apsolutnu sterilnost okoline, redovne masaže, uzimanje vitamina D, prisustvo majke, tačno određenu temperaturu vazduha u kojoj provodi vreme...

Odlaganje porođaja

- Što je rođenje bliže terminu, to će dete biti razvijenije i manja je verovatnoća da će imati zdravstvene probleme. Što je kraći period trudnoće, šanse su veće da zdravlje bebe bude ozbiljno oštećeno. U situacijama kada porođaj prevremeno krene, doktor uvek pokušava da odloži rođenje bebe za najmanje 48 sati kako bi se majci dali hormoni koji će pomoći bebi pre nego što se rodi. Prognoza za moguće poremećaje zavisi od starosti i veličine deteta, sposobnosti disanja i drugih faktora na rođenju. Starost je najvažniji indikator za to da li će dete preživeti i u kakvom stanju. Sledeći indikator je težina bebe - kaže dr Penkov.

On objašnjava da prevremeno rođena beba na svet dolazi pre nego što se završi proces sazrevanja u majčinoj materici.

- To novorođenče izgledaće drugačije od ostalih i biće potrebno nekoliko meseci da se razvije i dostigne optimalnu težinu. Bebe koje su rođene pre devetog meseca mogu imati komplikacije poput žutice (žuta koža usled povećanog nivoa bilirubina u krvi), otežano disanje zbog nezrelosti detetovih pluća, apneja (zaustavljanje disanja ili nepravilno disanje) i druge smetnje. Zbog slabih reakcija imunog sistema i nedostatka dovoljne količine materinskih antitela u krvi, beba može postati meta za infekcije - objašnjava ruski pedijatar.

Moguća anemija

Zbog nedostatka crvenih krvnih zrnaca, koja nose kiseonik, kod ovih beba može se javiti i anemija.

- Beba može imati nekrotizujući enterokolitis, odnosno nedovoljan protok krvi u dečjem crevu, što dovodi do razvoja infekcije i mukoznih membrana. Zbog toga pedijatar preporučuje da buduće majke obavezno kontaktiraju sa stručnjacima - savetuje dr Penkov.

Većina prevremeno rođenih beba zahteva medicinsku intervenciju.

- Dete uglavnom posle rođenja ide u specijalno opremljenu jedinicu intenzivne nege - naglašava doktor.

Raspored šetnje i kupanja

Pošto je prevremeno rođena beba slabija u poređenju sa terminskim bebama, iznenadne promene u temperaturi mogu joj narušiti zdravlje. Zato prvo šetanje (na temperaturi na 24-25 stepeni na sobnoj temperaturi) treba da bude:

• 10. dan - sa telesnom težinom od 2 kg ili više
• 20. dan - sa težinom rođenja od 1,5 kg ili više
• 30. dan - sa težinom rođenja od 1 do 1,5 kg

Foto: pixabay.com

Trajanje šetnje počinje od 10-15 minuta, sa postepenim povećanjem od pet minuta dnevno. U hladnijim sezonama kada je temperatura vazduha viša od 10 stepeni, dozvoljena je šetnja ako deca imaju 2,5 kg i 1,5 meseci. Na nižim (ali pozitivnim) temperaturama mogu da budu deca od tri kg i dva meseca.

Bebe rođene na vreme mogu se kupati odmah nakon rođenja, dok prevremeno rođene bebe moraju da čekaju do prvog kupanja, koje zavisi od težine pri rođenju:

• sa telesnom težinom od 2 kg - čeka se 7-10 dana
• sa telesnom težinom od 1,5 do 2 kg - dve nedelje
• sa telesnom težinom od 1 do 1,5 kg - tri nedelje

Voda za kupanje mora biti prokuvana sa temperaturom od 37-37,5 °C, a vazduh prostorije oko 24-25 C.

Moguće komplikacije

• Žutica (žuta koža usled povećanog nivoa bilirubina u krvi)
• Otežano disanje zbog nezrelosti detetovih pluća
• Apneja (zaustavljanje ili nepravilno disanje)
• Bronhopulmonalna displazija
• Retinopatija - poremećaj rasta krvnih sudova ili intrakranijalna hemoragija (ove komplikacije se najčešće javljaju kod dece rođene od 24 do 26 nedelje)
• Infekcije
• Anemija
• Nekrotizujući enterokolitis - nedovoljan protok krvi u dečjem crevu, što dovodi do razvoja infekcije i mukoznih membrana

Procenat preživljavanja bebe koje su rođene u:

23. nedelji - 23 odsto šanse da preživi

24. nedelji - 50 odsto šanse da preživi

29. nedelji - stopa preživljavanja je 92 odsto

Neophodne mere

• Periodični pregledi stručnjaka (prvenstveno neuropatologa)
• Preventivne metode za prevenciju rahitisa (ultravioletno zračenje, povećane doze vitamina D u ishrani, sesije masaža, postupci kaljenja itd.)
• Procena srca (prenošenje EKG, ehokardiografije i ultrazvuka ovog organa - do jedne godine na dva, a zatim šest meseci).