Imate osećaj da se nešto već dogodilo? Naučnici konačno objasnili zašto se događa DEŽA VI!

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Pojava je to koja se najviše javlja u ranoj odrasloj dobi, a koja opada s godinama. Takođe, zanimljivo je da se javlja i kod umornih ljudi sklonih stresu.

1. DUGOROČNO I KRATKOROČNO PAMĆENJE

Zbog načina na koji mozak skladišti dugoročno i kratkoročno pamćenje može doći do deja vu-a. To se događa kada informacija koju naš mozak prikupi iz okruženja zaluta i umesto u kratkoročno pamćenje, ureže se u dugoročno, navodi Psychology Today. Na taj način, sledeću informaciju iz kratkoročnog pamćenja može povezati s onom koja je zalutala u dugoročno te tako nastaje deja vu.

2. MOZAK PAMTI MILISEKUNDE

Jedan je eksperiment proveden među studentima koji su morali zapamtiti predmete s jednog popisa da bi im kasnije bio prikazan drugi s novim predmetima. Na tom popisu, studenti su morali izdvojiti one predmete koji se nalaze i na prvom. Zaključak istraživanja isticanje je mogućnosti mozga da nepoznatu reč učini poznatom iako je toj novosti bio izložen tek nekoliko milisekundi.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

3. ČULNE ASOCIJACIJE

Saradnjom mozga i čula, smatraju stručnjaci, nastaje deja vu. To objašnjavaju činjenicom da mozak neprestano traga za smislom te se neretko događa da, osim direktnih naražaja koristi i druga čula. To pak znači da mozak izložen poznatom mirisu pretpostavlja da je čitava ta situacija poznata, odnosno nastane deja vu.

4. ZAMIŠLJENE SITUACIJE

Ukoliko pre spavanja u glavi smišljate razne scenarije, može se dogoditi da, ukoliko kasnije stvarno dođe do te situacije, mozak to označi kao poznato, tvdi dr. Ketlin Mekdermot.

- U tom slučaju, mozgu ne trebaju spoljni nadražaji kako bi kreirao deja vu, već ga kreirate vi sami - zaključuje.