BALKON IZ SNOVA: Kako i kada da pripremite baštu ili terasu za novu letnju sezonu

Foto: pixabay.com

Dokazano je da rad u bašti čini čoveka srećnim

Sigurno ste se nekad zapitali zbog čega su baštovani uvek srećni. Uživaju u svom poslu? Da, ali to nije jedini razlog. Nauka je pokazala da na njihovu sreću utiče bakterija Mycobacterium vaccae, koja je prirodni antidepresiv i nalazi se u zemlji. Ona utiče na lučenje serotonina, hormona sreće, a dokazano je i da poboljšava kognitivne funkcije, ima uticaj na Kronovu bolest, pa čak i reumatoidni artritis, piše Gardening know how. A kako je pred nama period sređivanja bašti i terasi za proleće, Srpski telegraf otkriva kako i kada da organizujete svoje začinsko bilje, koje bi uvek trebalo da vam je pri ruci, bilo za ukras, lek ili ga koristite kao začin. Jednostavno je za održavanje, zahteva samo dobro osvetljenu prostoriju, malo vode i adekvatnu posudu. Većina ovih biljaka se sadi u ovo doba godine, a ovo su najkorisnije.

ČERI PARADAJZ (od kraja februara)

Foto: pixabay.com

Za čeri paradajz potrebni su saksija, svetlo, toplota, zalivanje i prehranjivanje. Smanjuje rizik od ateroskleroze i kardiovaskularnih oboljenja, poboljšava ukupni antioksidativni status i odbrambene sposobnosti organizma, a usporava i starenje ćelija. Zaliva se predveče, a za vreme cvetanja potrebno je protresti biljku nekoliko puta dnevno kako bi polen prešao na tučak. Kad počne da raste, poželjno je vezati grane zbog ravnoteže. Početkom leta se uklanjaju zaperci između stabljike i listova, a krajem leta treba otkinuti vrh biljke da bi sazreli i poslednji plodovi.

PERŠUN (od proleća do kasnog leta)

Peršunu je potrebna umereno vlažna zemlja u saksiji sa drenažnim rupicama. Čuva se na direktnoj sunčevoj svetlosti, a posudu na svaka dva, tri dana treba okrenuti kako se biljka ne bi nagnula samo na jednu stranu. Pre sađenja, seme potopite u vodu da prenoći. Peršun je zahvalan za održavanje, izgleda dekorativno, a što ga više budete sekli i koristili, više će da buja.

RUZMARIN (maj)

Foto: pixabay.com

Ruzmarin ne zahteva mnogo vode, zaliva se dva, tri puta nedeljno, raste na svim vrstama zemlje i voli toplotu. Daje neverovatan ukus jelima i osvežava prostor cele kuće. Treba mu mnogo sunčeve toplote, a morate ga sačuvati od mraza i velike vlage. Kod ruzmarina je dobro to što možete kupiti i održavati gotovu biljku. U suprotnom, rizikujete da seme ne proklija zbog pogrešnih uslova.

SREMUŠ (april i maj)

Sremuš je dobar regulator krvnog pritiska i varenja, smanjuje nivo holesterola u krvi, smiruje kašalj i upalu urinarnih puteva. Za sađenje će vam trebati veća posuda na čije se dno stavlja šljunak. Posadite nekoliko semenki sremuša i dobro ih zalijte. Kada listovi ojačaju, slobodno ih možete brati. Ukoliko sremuš precveta, neće dugo nakon toga biti jestiv. Bogat je esencijalnim uljima i vitaminom C, a njegov koren sadrži alicinom.

NANA (mart)

Pelcer nane možete da zasadite u martu kako biste u julu i avgustu mogli da berete mirisne listove. Nanu presadite u veću posudu koja će biti okrenuta ka sunčevoj svetlosti i pružati biljci prostora za rast. Treba je zalivati jednom dnevno, ali nemojte zemljište da natapate vodom. Stručnjaci za hortikulturu za gajenje nane koriste zemlju bogatu humusom i preporučuju da se biljka ne treba držati pod direktnom svetlošću.

Foto: pixabay.com

BOSILJAK (mart i april)

Bosiljak ne zahteva mnogo zalivanja i gaji se na sunčanom i toplom mestu. Kada proklija u maju i avgustu, sveži cvetovi mogu da se iskoriste za dekoraciju. Takođe se koriste i isušene isitnjene biljke kao začin. Pre korišćenja začina, usitnjeni bosiljak umotan u pamučnu krpu ostavite na senovitom mestu bez sunčeve svetlosti da se dobro osuši.

MIROĐIJA (od marta do maja)

Mirođija može da se drži u saksiji sa drugim cvećem na umereno toplom mestu gde sunčeva svetlost u letnjim danima neće direktno biti usmerena ka njoj. Spada u vrstu korova i izrašće gde god je budete čuvali. Veoma je zahvalna biljka, a svi njeni delovi mogu da se iskoriste za pripremu jela: koren, stabljika, listovi i cvet.

ORIGANO

Za čuvanje origana potrebni su suvo zemljište i veoma osvetljeno mesto. Koristi se uglavnom kao začin, Italijani ga obožavaju, a može biti i mirisni sastojak za ukusne kolače. Seme držite u gazi koju ćete povremeno da kvasite kako bi origano imao dovoljno vazduha. Zatim ga stavite u zemlju i zalijte vodom i zalivajte ga periodično. Koriste se samo listovi biljke kada origano poraste oko 10 centimetara.

Foto: twitter.com/CollectiveEvol

Zdravstvene pogodnosti začinskog bilja

• Foto: pixabay.com

  Ruzmarin - smiruje glavobolju, leči infekcije disajnih puteva, a ulje poboljšava cirkulaciju i pospešuje lučenje vode iz organizma
• Nana - reguliše disajne i probavne tegobe, održava higijenu usta, osvežava vazduh u prostoriji
• Bosiljak - antioksidant, poboljšava varenje i čuva hranu od kvarenja
• Mirođija - poboljšava apetit i varenje, smiruje nadimanje, povraćanje i nesanicu
• Origano - ima jaka antiseptična svojstva, smiruje upale u želudačno-crevnom sistemu, pogodan je za grgorenje i ispiranje kod upale sluzokože
• Peršun - pomaže kod bolesti bubrega, groznice, dijabetesa i oboljenja mokraćnih puteva

Plastenik u kući

U slučaju martovskog mraza, možete zaštititi seme biljaka pomoću plastičnih posuda. Naime, zbog hladnog vremena, male biljke mogu da budu uništene. Dakle, ako nije toplo i nema svetlosti za začinski razvoj, poklopite ih plastičnim posudama, koje će zaštiti mlade biljke od smrzavanja. Obavezno izbušite nekoliko rupica sa strane da napravite protok vazduha. Takođe, u ovu svrhu može da posluži i polovina velike plastične flaše, kojoj ćete ostaviti otvoren poklopac.

Priprema bašte za proleće

Ako imate baštu i želite da ove godine zasadite neku biljku, Srpski telegraf izdvaja nekoliko saveta koji će vam pomoći da je pripremite za proleće.

• Nekoliko nedelja pre sadnje oberite useve koji su ostali i pokrijte baštu debljim slojem kvalitetnog đubriva
• Ako planirate da sadite mlade biljke, morate obraditi zemlju, ukloniti kamenje ili korenje
• Okrećite zemlju kada je suva i gromuljasta, nikako kada je vlažna
• Vilom napravite otvore i omogućite zemlji da diše
• Postarajte se da je drenaža zemlje dobra (organsko đubrivo poboljšava drenažu zemlje)
• Kada dođe vreme za sađenje, uklonite zimski sloj zemlje (ako ste koristili kvalitetno đubrivo, prebacite donji deo zemlje na vrh)
• Proverite leje i dovedite ih u red pre sađenja povrća
• Biljke poput spanaća, luka i peršuna mogu se posaditi čim se završe mrazevi
• Sklonite sve što može da napravi senku jer bašta mora biti prekrivena sunčevim zracima barem šest sati u sredini dana