VASPITAVAJTE DECU REČIMA, A NE BATINAMA: Roditeljske greške često mogu da dovedu i do zdravstvenih problema

Foto: pixabay.com

Razgovor je mnogo delotvorniji od kaiša

U želji da pomognu deci da pravilno odrastu, roditelji često prave greške. Te greške, iako isprva ne deluju tako strašne, mogu kasnije dovesti do društvenih, psihičkih i drugih oboljenja. Brajtsajd je napravio kompilaciju najčešćih grešaka i šta eminentni stručnjaci kažu o njima, a Srpski telegraf prenosi nekoliko na koje treba da obratite pažnju.

PREVELIKA ZAŠTITA

Deca neće naučiti kako da kontrolišu emocije ukoliko ih roditelji previše štite, upozorili su naučnici iz Američke asocijacije psihologa. Deci je potreban prostor da odrastu, a ako ga nemaju, kod njih se kasnije može razviti društvena otuđenost i problem da se sprijatelje sa drugima.

SAVET: Ako deca mogu da reše problem bez vašeg mešanja, pustite ih.

BATINE

Poznato je da je batinanje pogrešno, a razloga je mnogo. Deca koju roditelji tuku često imaju društvene i psihičke probleme, postaju zavisnici, a čak im je zdravlje ugroženije. Studije su pokazale da fizičko zlostavljanje utiče na povećanje rizika od raka, vodi do srčanih problema i astme.

SAVET: Umesto batina, upotrebite reči. Ako je dete neposlušno, zauzmite čvrst stav i objasnite mu gde greši.

NEREALNA OČEKIVANJA

Ako se roditeljske ambicije pretvore u neostvarive ciljeve, deca trpe veliki pritisak i može doći do pojave nesanice, čestog umora, anksioznosti i emocionalne nestabilnosti. Naučnik Nacionalnog univerziteta u Singapuru, Rajan Hong, upozorava da deca razvijaju strah od neuspeha kada se očekuje da budu savršena.

SAVET: Objektivno proanalizirajte svoje ponašanje i prestanite sa tim ako vam se učini da ste previše zahtevni.

Foto: pixabay.com

Pretnje nemirnoj deci mogu biti efikasne, ali ih psiholozi ne vole, jer strah može postati patološki

VIKANJE

Tvrdogalva deca ponekad i najstrpljivije roditelje mogu da dovedu do ludila. Čini se da je vikanje ponekad jedina metoda za smirivanje, ali postoje posledice. Vikanje može da pogorša ponašanje kod inatljive dece, a kod povučne dovodi do pojave anksioznosti, depresije i razvijanja hronične panike.

SAVET: Razgovor, kazna i čvrst stav će pomoći daleko više od vikanja.

ZASTRAŠIVANJE

Pretnje nemirnoj deci mogu biti efikasne, ali ih psiholozi ne vole. Oni tvrde da strah koristi donji deo mozga i da tada deca ne mogu da razmišljaju jer su uplašena. Mozak počinje da strahuje brže kada su deca često uplašena, a može se razviti i strah od lekara, policajaca i drugih ljudi koje koristite da ih uplašite.

SAVET: Ne koristite zastrašivanje u vaspitanju dece.

ŠKAKLJIVE TEME

Neodgovorni roditelji ne vole sa tinejdžerima da pričaju o seksu i nadaju se da će deca sama da usvoje to znanje od drugara ili iz škole. Istraživanje koje su 2016. objavili naučnici Vidmen, Čukas-Bredli i Noer potvrdilo je da tinejdžeri koji ne razgovaraju sa roditeljima o seksu ranije stupaju u odnose i ređe koriste zaštitu.

SAVET: Razgovor je neophodan jer se smanjuje rizik za prevremenu trudnoću.