Ovo je pet stvari za kojima žale ljudi na samrti!

Foto: Photo by Alev Takil on Unsplash

Foto: Ilustracija

Broni Vejr, palijativna medicinska sestra iz Australije, odlučila je da prenese poruku svojih pacijenata i zabeleži za čim ljudi najčešće žale na samrti. Broj jedan odnela je rečenica: "Voleo bih da nisam tako puno radio".

Vejrova je nekoliko godina radila kao negovateljica na odeljenju za umiruće pacijente. Razgovarajući sa pacijentima, skupila je njihova poslednja žaljenja i objavila ih na svom blogu. Priča je vrlo brzo privukla pažnju i komentare ljudi širom sveta, a ona je objavila knjigu "Pet najvećih želja umirućih ljudi". U svom delu ona piše o neverovatnoj bistrini koja se javlja u ljudskom umu neposredno pre smrti.

Ovo je pet najčešćih stvari za kojima su žalili ljudi koji su umirali.

1. ŽALIM ŠTO NISAM ŽIVEO ŽIVOT DOSLEDAN SEBE, A NE LJUDI KOJI ME OKRUŽUJU

Tek kada ljudi shvate da im se život približio kraju i pogledaju unazad, shvate koliko je njihovih snova ostalo neispunjeno, piše Vejrova.

Zanimljivo je da je više od polovine ljudi o kojima je Vejrova brinula izjavilo da nisu kroz život ostvarili ni pola svojih snova.

Činjenica je da zdravlje donosi slobodu koju mnogi nemaju, a žalosno je samo što to shvate tek kada ga izgube, konstatuje ona.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

2. VOLEO BIH DA NISAM TAKO PUNO RADIO

- Ovu izjavu čula sam od gotovo svakog svog muškog pacijenta - navodi palijativna negovateljica. Kako kaže, žaljenje se najviše odnosi na to što ljudi ne samo da su propustili detinjstvo svoje dece već nisu istinski uživali ni u odnosu sa svojom partnerkom.

Kako je primetila, malo koja žena koju je negovala je žalila zbog ovog razloga. Ipak, kaže, pitanje je hoće li današnje generacije žena slično razmišljati kad se približi njihov kraj.

3. VOLEO BIH DA SAM IMAO HRABROSTI DA IZDRAZIM SVOJA OSEĆANJA

Autorka navodi da su mnogi ljudi potisnuli svoja osećanja kako ne bi ulazili u konflikte s drugim osobama. Ovakvim ponašanjem zadovoljili su se osrednjim odnosima s drugim ljudima i nikada se zapravo nisu u potpunosti nekome otvorili. Ona iznosi i svoje mišljenje da su s vremenom mnogi od njih razvili i razna fizička oboljenja zahvaljujući gorčini i gnjevu.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

4. VOLEO BIH DA SAM SE VIŠE POSVETIO PRIJATELJIMA

Prema zapažanjima Vejrove, ljudi često tek pred kraj života shvate istinsku vrednost prijatelja. Mnogi od ljudi s kojima je razgovarala pojasnili su joj da su kroz život jednostavno bili prezauzeti obavezama i nisu stigli da se posvete dragim ljudima.

5. VOLEO BIH DA SAM SEBI ČEŠĆE DOZVOLIO DA BUDEM SREĆAN

Vejrova navodi da je ova izjava umela da je iznenadi u početku, ali nakon što su je ljudi tako često počeli izgovarati, shvatila je da neki jednostavno prekasno u životu shvate da je sreća pitanje izbora.

- Strah od promene nagnao ih je da se zadovolje osrednjim stvarima, a ponekad su i sami sebe znali uveriti da je to maksimum koji zaslužuju - navodi ona.

Čitajući sve ove priče, postavlja se samo jedno pitanje: Treba li zaista da nam prođe ceo život da bismo shvatili njegovu istinsku vrednost? Za mnoge stvari nije kasno, možete ih popraviti već od danas...