ISPLIVALA HLADNA ISTINA: Šta su radili sa MRTVIMA SA TITANIKA?!

Zabava

03.01.2018

09:10

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Titanik je potonuo pre 105 godina - ali detalji ove morske tragedije koja nikad do kraja nije razjašnjena ne prestaju da intrigiraju ljude. Brod je potonuo u noći između 14. i 15. aprila 1912. oko 740 kilometara od najbližeg kopna, a prvi brod koji je došao u pomoć stigao je sat i po nakon nesreće - dugo nakon što je i poslednja žrtva u ledenom moru umrla.

Naime, temperatura vode iznosila je 2,2 stepena, pri kojoj ljudsko preživljavanje iznosi tek 15-ak minuta.

Živote je izgubilo 1.517 ljudi, a najviše šanse za preživljavanje imali su putnici prvog razreda: spasilo ih se 63 odsto.

Na Titaniku se nalazilo 20 čamaca za spasavanje, koji su ukupno mogli da prime tek oko 1.100 putnika - polovinu onih koji su se te kobne noći nalazili na brodu - ali i to je bilo u skladu sa zakonskim propisima tog doba, pa se smatralo dovoljnim.

Uprkos tome, tek je 700 putnika uspelo da uđe u čamce za spasavanje; većina ih je poluprazna napuštala brod, pa je skoro u svakom još bilo slobodnih mesta.

Šta se dogodilo sa telima?

Istina o tome bila je skrivana. Jasno je kako je kapetan jednog od spasilačkih brodova, Meki Benet, želeo da izvuče sva tela iz mora. Ali, ubrzo je shvatio kako je njegov brod premali za 334 tela, koliko su ih našli.

Tada su doneli kontroverznu odluku - izbaciće leševe putnika iz najsiromašnije, treće klase, kako bi im ostalo dovoljno mesta za one iz prve i druge klase.

Naime, mišljenje posade je bilo kako oni imaju veća prava na dostojanstvenu sahranu. Od 334 pronađena tela, iz broda ih je izbačeno čak više od sto, a ona nikad više nisu pronađena u bespućima Atlantskog okeana.

Istinu o tome šta se dogodilo skrivali su dugo poverljivi telegrami, koje su naknadno iskopali iz tajnih arhiva. Sirotinja je ostala da pluta.

Kapetan je napisao na jednom mestu: "Apsolutno morate dovesti sva tela koja stanu na spasilački brod".

Ali, s broda je ubrzo odgovoreno: "Detaljno smo popisali sav novac i vrednu imovinu nađenu kod tela. Zar ne bi bilo bolje da se sva tela pokopaju na moru, osim ako ne postoji posebna želja porodice da ih zadržimo?".

Nakon kraćeg dopisivanja dogovoreno je kako će se izbaciti tela žrtava siromašnijih putnika, dok će ostaci onih bogatijih biti vraćeni njihovim porodicama.

Užas pet dana kasnije

Kad se SS Bremen, brod koji je plovio iz Nemačke u Ameriku pet dana kasnije približio mestu tragedije, putnici koji su bili na njemu počeli su da vrište. Bremen se pridružio brodu Karpatija, a njihova misija je bila da sakupe ostatke tela koji se mogu pronaći.

U daljini su mogli da vide bele mrlje, koje su zapravo bile smrznuta tela mrtvih koji su na sebi još uvek imali spasilačke prsluke. Danima nakon nesreće, celo mesto se pretvorilo u ogromnu vodenu grobnicu, sa gustom maglom, zvukom zapljuskivanja talasa, zaleđenim telima i sveštenikovim rečima koji ih je ispraćao.

- Videli smo ženu u spavaćici sa bebom čvrsto prislonjenom na njene grudi - posvedočila je putnica Bremena.

- Bilo je tamo i telo žene koja je čvrsto grlila čupavog psa koji je izgledao kao bernardinac. Neki su bili odeveni za ples i večeru, neki u spavaćicama i pidžamama. Jedna žena je imala pojas za spasavanje i dvoje dece u rukama.

Posada je sve zajedno opisala kao "hladno, mokro, jadno i neutešno". Do kraja aprila, kombinacija soli i sunca počela je da uništava pojaseve i tela su počela da nestaju u dubinama okeana.

U junu iste godine ipak su pronađena dva tela kako plutaju okeanom. Bila su to tela brodskog konobara i kuhinjskog radnika.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.