Otac Marka Marina progovorio: Koliko je Zvezdinom "Mesiju" bilo teško da odabere Nemačku ispred Srbije i koji još zadatak nije ispunio u crveno-belom dresu...

Foto: Danijel Kokanović

Marko i Ranko Marin

Kada je Marko stigao u Zvezdu rekao da je prodična tradicija da se navija za Zvezdu, mada mu je deda bio partizanovac...

- Otac mi je bio partizanovac. Živeli smo odvojeno, pa smo se viđali kad je on na odmoru. Pitao me je šta da mi kupi, rekao sam biciklu, jer je poni tada bio interesantan. Kaže on dobro, ali ima jedna uslov – da navijaš za Partizan. A meni je idol bio Džajić, nema bicikla tog koji bi... Naravno, kupio mi je bicikl.

Kada je Marko zavoleo Zvezdu?

- Snimao sam utakmice najslavnijih vremena, puštao sam mu sa kaseta, Savićević mu se svideo.  Bilo mu je interesantno da neko može tako da razbije Bajern.

Da li ima sportski gen na nekoga?

- Svi mi tamo igrali smo fudbal, i brat i ja u nekoj republičkoj ligi Republike Srpske.

Preselili ste se u Nemačku, da li je bilo šanse da Marko zaigra za Srbiju?

Foto: Danijel Kokanović

- To je bio proces...Zemlja u raspadu.Dok je bio jako mali nije se ni igrao fudbal, nego su bili ratovi. Bilo je normalno da igra za mlade selekcije Nemačke. Niko ga odavde nije ni kontaktirao ni zvao, priznanje kvaliteta bio je poziv Nemačke.

Da li vam je žao što nije igrao za Srbiju?

- Kad je bio zreo, digla se pompa, najbolji mladi igrač, pritisak je bio. Normalne su bile okolnosti da igra dalje. Kad je dobijao pozive za reprezentaciju nije baš rado išao, prvo jer je u klubu bio zvezdaš, a u reprezentaciji nije bio u prvoj postavi. To mu je smetalo, bio je nestrpljiv. Pritisak na selektora bio je da mora da igra.

Kako vam je bilo u Južnoj Africi?

- Nisam bio tamo. Navijao sam za Nemačku samo kad Marko igra, kad je na klupi ili ne igra u kontru. Neko ne može da podeli, ja mogu, uopšte mi nije smetalo da Srbija pobedi, ali da on odigra dobro.

Je li se posavetaovao sa vama da dođe u Zvezdu?

Javio mi se samo da me obraduje.

Kako ste se osećali?

- Ja sam tu želju imao oduvek, ali ličilo je da neće da bude realno. Svima u familiji se ostvarila želja.

Da li ste emotivnije doživeli prvu utakmicu i debi golo protiv Radnika ili Ligu šampiona protiv Napolija na punom stadionu?

- To su različite utakmice. Ta prva je i za mene, a mislim i zanje ga, bila nešto posebno. U Zvezdinom dresu konačno, to je jedna strana, a sa druge je Liga šampiona i da je Zvezda igra prvi put. Mnogi su čuli za Marka, ali ga nisu gledali, da je imao dobru karijeru, ali nisu znali tačno kako je dobar.

Foto: Republika.rs

Da li vas je iznenadilo da je kapiten?

- Obradovalo me je to, a nije iznandilo. I to i je bila želja, to je i neki vrh boravka u Zvezdi.

Da li se celoj prodici promenio život od kako je Marko u Zvezdi?

- Apsolutno. Ovo je vrh njego karijere da igra za klub koji voli. Najbolje se oseća. Ovde je iz srca ne samo posla. Ispunio je i svoju i moju želju.

Najbolji igra lige, dali ste mu dali zadatak, možda gol u derbiju?

- Jesam od samog početka. Nadam se da će biti i to.

Nedavno su Zvezdini klinci bili u Nemačkoj, bili ste im domaćin?

- Bio sam stalno sa njima. Pošto se bavim fudbalom i bio sam skaut u dva tri kluba i privatnim agenturama, nisam video bolju generaciju dece. Na turniru u 60 ekipa bilao je posle prvih utamica jasno svima da će da osvoje pehar.