Augentaler pamti legendarnu 91. i Marakanu: Auman se zbunio, bio je pod pritiskom, ali i to je fudbal!

Foto: youtube.com/In studio

Trenutak kada Augentaler lobuje Aumana!

Stariji navijači Crvene zvezde sećaju se te utakmice u detalj, a vala i ovi mlađi su dobro upoznati sa dešavanjima tog 24. aprila 1991. godine. Crveno-beli su posle sigurno najbolje utakmice u toj epskoj sezoni u Beogradu branili minhenskih 2:1.

Imali su vođstvo od 1:0 posle gola Siniše Mihajlovića, imali su – to su možda neki i zaboravili – još koju situaciju da dupliraju prednost i reše utakmicu. Ali na kraju su se klatili na konopcima. Bajern je preokrenuo na 2:1, a kad Nemci osete slabost...

Poslednji minuti utakmice trajali su kao godine. Opšti je utisak da bi, da je meč otišao u produžetke, Bajern bio u prednosti...

- Otputovali smo u Beograd puni samopouzdanja. Jup Hejnkes nam je rekao da je utakmica i dalje otvorena uprkos zaostatku. Već smo se u sezoni 1988/1989 na gostovanju kod Intera senzacionalno vratili posle 0:2 na domaćem terenu. Pobedili smo sa 3:1. Jeste Crvena zvezda povela pred 80.000 frenetičnih navijača na ’Marakani’, ali mi smo izjednačili rezultat iz prve utakmice - priseća se 28 godina kasnije Augentaler u izjavi za Ausburger Algemajne.

I zaista sve je išlo na Bajernovu vodenicu. A onda... Jugović do Pančeva, Jugović, Prosinečki, Mihajlović u sredinu... I Klaus Augentaler. U Srbiji će ostati večno upamćen kao tragičar koji je Zvezdi doneo finale Lige šampiona. Mada je istina da je on tu više bio kolateralna šteta. Njega je lopta pogodila i teško da je mogao bolje da reaguje. Za razliku od golmana Rajmonda Aumana.

- Nažalost, primili smo posle mog defanzivnog starta u poslednjem minutu utakmice i ostali bez finala. Auman se malo zbunio pošto je bio pod pritiskom jednog ili dvojice jugoslovenskih fudbalera i skrenuo je loptu u sopstvenu mrežu. To je fudbal - premotava film Augentaler kroz smeh, mada nikome u Minhenu nisu to baš tako lepe uspomene.

Nisu sve bile takve. Augentaler je po dobrom zapamtio Miodraga Belodedića. Sve zbog jedne dragocene ogrlice.

- U jednom duelu Belodedić mi je slučajno otkinuo ogrlicu s vrata. Mislio sam da je pala na travnjak i već sam se pomirio sa tim da ću je i ostaviti u Beogradu. Ali sledeći put kad smo imali duel, Belodedić me je iznenadio i vratio mi je. Nije bio samo izvrstan libero, nego i sjajan momak - zaključio je Klaus Augentaler.