(VIDEO) Dan kada se raspala Jugoslavija: Krvave scene na Maksimiru, navijači se biju, kamenje seva...

Foto: youtube.com/Albert Veli

Neredi na Maksimiru

Sa ove istorijske distance jasno je da su incidenti bili izrežirani, s obzirom na to da je neposredno pre toga na izborima pobedio HDZ, što je automatski značilo i početak otcepljenja Hrvatske.

U jednom momentu navijači Dinama provalili su na teren i krenuli prema Delijama. Tek tada se uključila policija i počeo je obračun u kom je tada golobradi fudbaler Zagrepčana Zvonimir Boban skočio i udario policajca Refika Ahmetovića.

- Sećam se svega s ponosnom. Tada sam rizikovao karijeru, ali neki drugi, bezimeni navijači, jesu živote. Opet bih udario onog milicajca, ali nisam hteo biti nikakav heroj, samo sam reagovao na nepravdu koja je trajala godinama. Junaci su išli u rat, mi smo bili samo buntovnici - rekao je u jednom intervjuu Boban.

Zanimljivo, Ahmetović je imao slobodan dan, ali su ga zvali da dođe na Maksimir zbog straha od mogućih sukoba. U jednom od intervjua prisetio se svega.

- Mogao sam ubiti Bobana. Napao me na radnom mestu. Kuže ga je spasio jer ga je odvukao. Mi smo pokušali smiriti situaciju. Imao sam napunjen pištolj i kolege su me nagovarale da mu pucam u leđa. Nisam očekivao takvu reakciju od Bobana. Neki su me nagovarali i nakon utakmice da "ispeglamo" Bobana, ali ja nisam hteo.

Iz Beograda je u Zagreb stiglo oko 3.000 Delija predvođenih Željkom Ražnatovićem Arkanom, sa druge strane domaći "Bed Blu Bojsi" spremno su dočekali sukob i prava je sreća što nije bilo žrtava.

 - Straha za nas nije bilo jer, nismo očekivali da će se to dogoditi. Više smo bili šokirani. Kad je kamenje počelo da pada na teren, otišli smo u svlačionicu i većinu događaja videli tek kasnije na televiziji. Igrači Dinama su pričekali da se situacija malo smiri i zajedno smo napustili stadion. Svi smo mi bili veliki prijatelji, sportisti i do danas smo u odličnim odnosima - rekao je tadašnji Zvezdin kapiten Stevan Stojanović.

Prema njegovim rečima igrači, koliko nisu bili svesni šta se događa, toliko jesu da to nije potrebno.

 - Nikad ni pre, ni posle nisam neku neugodnost doživeo u Zagrebu. Imam osećaj da se dugo vremena jedan balon punio i da se tog dana toliko naduo da je morao da eksplodira. Teško mi je kao sporisti dati odgovor zašto se to dogodilo baš toga dana, jer liga se igrala i sledeće godine, a onakvih nereda nije bilo. Danas, nakon 30 godina, mislim da neću pogrešiti ako kažem da se zna ko je to sve izrežirao i kome su neredi bili u interesu. Politici da, a nama sportistima ne - istakao je Stojanović.

Trener najtrofejnije generacije Zvezde, Ljupko Petrović, rekao je kako je tada postojao veliki politički pritisak i da je Dinamo jednostavno morao slaviti u toj utakmici. Si-En-En je neodigranu utakmicu Dinama i Crvene zvezde 13. maja 1990. godine uvrstio među pet utakmica koje su obeležile svetsku istoriju.

- Jugoslavija je bila na izdisaju i samo se čekalo kad će sve eksplodirati. U Hrvatskoj je pre utakmice Dinama i Zvezde na izborima pobedila stranka koja se zalagala za nezavisnost. Događaji 13. maja 1990. bili su uvod u najkrvaviji sukob u Evropi nakon poraza nacista 1945. godine. Buduća zvezda Milana Zvonimir Boban udario je policajca koji je pre toga napao jednog od navijača Dinama - pisao je CNN.

- Bobanov napad na policajca izrežirali su HDZ i hrvatske službe kako bi očistile policiju od srpskih kadrova - pisali su srpski mediji.

– Šampionsko slavlje delimično nam je pokvario događaj iz Zagreba. Bio je to užas, blago rečeno. Pitam se šta bi bilo da je utakmica odlučivala o prvaku, da je na stadionu bilo 60.000 gledalaca – pa to bi bio masakr! Kada se ovako nešto dogodi, čovek se zapita: zar je fudbal postao rat dva tima, dva navijačka tabora? Ako je tako, sport je onda izgubio svaki smisao – rekao je Piksi tada:

– Nismo se uplašili, nego smo se šlogirali od straha! Priznajem, pomislili smo da nećemo izvući žive glave. Do početka utakmice sve je bilo okej, lepo smo dočekani, izašli smo na teren željni nadigravanja. Iako smo pred utakmicu sa Dinamom danima trenirali više rekreativno nego ozbiljno, verovali smo da ovako osveženi ne možemo da izgubimo. Međutim, kada smo izašli na teren imali smo šta da vidimo.

Nastavila je peta Zvezdina zvezda da se priseća događaja iz Zagreba.

– Navijači se biju, kamenje seva na sve strane i jedva smo dočekali znak sudije da možemo da “hvatamo bežaniju” u svlačionicu. Tu je bilo sve mirno, ali frka je bila kako da nas prevezu do aerodroma, jer su navijači Dinama uništavali sve što miriše na Beograd i Srbiju. Bili su spremni da unište i ljude, i vozila, i sve. U autobusu je carovao strah i vladala je jeziva tišina. Jedino je Jurić pokušao nekim crnim fazonima da razvedri atmosferu – dok nas je neviđeni kordon milicije obezbeđivao. Dok smo prolazili Zagrebom “dinamovci” su pozivali Tuđmana, tražili da ih on spasi od Srbije i slično. Kada smo stigli na aerodrom – svanulo nam je.

Piksija je iznenadio potez Zvonimira Bobana, koji je napao pomenutog policajca.

– Ja Bobana znam kao dobrog dečaka. Zašto je zastranio i ponašao se neobuzdano – ne znam. Kada je služio vojsku u Beogadu, bio je blizak sa svim Zvezdašima – jasan je bio Piksi.