DŽEKO: Pustiću balkansku muziku u svlačionici, DA SE KOLAROV I JA VESELIMO!

Foto: Tanjug/AP

Džeko i Strotman se našalili na račun Kolarova

Razgovor dvojice Rominih prvotimaca bio je veoma zanimiljiv, a Džeko i Strotman su u nekoliko navrata pominjali i našeg  Aleksandra Kolarova.

Strotman: Da li bi radije želeo da imaš Naingolanovu frizuru ili tetovažu na vratu?

Džeko: Ni jedno, ni drugo. Može li nešto treće?

Džeko: Gdje ti je bilo najteže da igraš, u kojoj zemlji, na kojem stadionu?

Strotman: U Turskoj, protiv Trabzonspora. Ili možda Bursaspora, ne sećam se. Uglavnom, bilo je baš pakleno, toliko ljudi na stadionu i takva atmosfera... Ali, pobedili smo, ipak.

Džeko: Da, i ja bih rekao da je to bilo u Turskoj, ali prošlo je dobro...

Strotman: Koji je najbolji savet koji si dobio u životu?

Džeko: Da nikada ne odustajem i da ne gubim nadu.

Džeko: Koji je fudbaler najviše takmičarski nastrojen na treninzima? Moraš mi reći da sam to ja... (Smeh)

Strotman: Ne, ne. To je Kolarov. Čovek ne voli da gubi, pa da onda mora trčkarati.

Strotman: Ko ti je bolji, Marko Van Basten ili Andrej Ševčenko?

Džeko: Sada me stavljaš na muke. Nije to lako reći, razlikuju se, ali pošto je Ševčenko moj idol, reći ću da je to on. Mada su obojica izuzetni, a znam da bi ti rekao Van Basten...

Strotman: Naravno, pa Holanđanin je.

Džeko: Jesi li ikada video Kolarova kako se smeje?

Strotman: Smejao se nakon pobede protiv Šahtara, ali ozbiljno. Imaju čak i neke slike na kojim se to vidi. To je, ja mislim, prvi put da se nasmejao.

Džeko: Ma, Kolarov je često nasmejan, ne brini se.

Strotman: Ko bira muziku koja će se slušati u svlačionici?

Džeko: Uvek je ista muzika, a puštaju je naši Argentinci ili Brazilci. E, sledeći put ću ja da pustim bosansku muziku. Bosansku ili balkansku, svejedno, pa da uživam s Kolarovim.

Strotman: Šta misliš da staviš slušalice pre nego što je pustiš?

Džeko: Videćeš da će se svideti i Čengi Underu, slična je turskoj muzici.

Džeko: Šta je bilo lepše, šut kod gola protiv Šahtara ili asistencija?

Strotman: Iskreno, šut. Kada pošalješ onakav pas, a napadač ne da gol, onda je uzaludno. Težak je to bio šut, lopta se okretala, mogla je lako završiti i negde drugde.

Džeko: Znam da nije bio lagan šut, ali ušla je u gol. Koga briga sada...

Strotman: Šta ti najviše nedostaje iz rodnog grada? Gde ćeš prvo ići kada se vratiš?

Džeko: Nedostaje mi mnogo toga, najviše porodica. Nedostaje mi i bosanska hrana, veruj mi da je bolja od italijanske. Moraćeš da je probaš. Ne jedemo toliko puno ribu kao Italijani, više smo za meso. Normalno, poželeo sam se i prijatelja, grada... Uvek sam srećan kada se vratim u Sarajevo.

Džeko: Da možeš pozvati četiri osobe na večeru, nebitno žive ili mrtve, koga bi zvao?

Strotman: Ovo su ona pitanja što često budu na televiziji. Zvao bih Maradonu, jer je pričljiv, mislim da bi napravio dobru atmosferu za stolom. Ajnštajna, da nešto i naučimo, zatim Krojfa da razgovaramo o fudbalu, a četvrti... Hajde, neka bude Obama.