Sport

Kralj šutera

Autor: Ilija Vuksanović

Sport

12.12.2017

15:33

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Zbog njega nismo spavali noćima, zbog njega smo kasnili na časove, na posao. Zbog njega i kraljeva Kalifornije smo tugovali i radovali se, zbog njega sam se kao dete budio u tri noću da vidim magiju. Plakao sam kada su njegovi Kingsi izgubili od Lejkersa u finalu zapada, a dosta godina kasnije, kao već odrastao mladić, sam opet plakao ali ovaj put od sreće kada je konačno došao do NBA prstena. Evropski i svetski prvak, NBA šampion, dvostruki pobednik u brzom šutiranju trojki, fenomenalni šuter za tri poena, Predrag Peđa Stojaković.

Rođen je 9. juna 1977. godine u Slavonskoj Požegi odakle je morao da izbegne iz samo jednog razloga, zato što je Srbin. Sa 15. godina obreo se u redovima Crvene Zvezde sa kojom je 1993. godine osvojio nacionalni šampionat. Loša finansijska situacija u zemlji ga je primorala da napusti klub i oproba se u inostranstu. Prva stanica je bio solunski PAOK. U sezoni 1996-1997. beležio je 20,3 poena ali ga je zadesio peh, polomio je desnu nogu pa nije mogao do kraja da pomogne svojim saigračima.

Iz godine u godinu je napredovao, a najbolju sezonu u solunskom timu imao je u poslednjoj godini u istom. Tada je prosečno beležio po 23,9 poena i 4,9 skokova po meču kada je proglašen za najkorisnijeg igrača lige. Te godine je baš Stojaković prekinuo petogodišnju dominaciju Olimpijakosa u grčkom šampionatu izbacivši ga u polufinalu plej-ofa šutem u poslednjoj sekundi. Kasnije u finalu prvenstva atinski Panatenaikos je iskoristio prednost domaćeg terena i Stojaković je ostao bez titule.

NBA karijera

1999. godine seli se preko Atlantika u redove Sakramento Kingsa kao 14. pik sa drafta. U prvoj sezoni uglavnom je ulazio sa klupe i beležio je u proseku samo 8,4 poena po meču. Druga sezona je bila bolja, postigao je 877 poena što je prosečno bilo 11.9 poena po meču. Treća sezona je donela puno prostora za popularnog Peju kako u ga zvali “Ameri”. Te sezone Stojaković je beležio 20.4 poena, 5.8 skokova i 2.2 asistencije po meču i bio udarna igla tima iz glavnog grada Kalifornije.

Tada se i prvi put pojavio na Ol-star vikendu kada je u takmičenju brzog šutiranja trojki završio tik iza tada neprikosnovenog Reja Alena iz Milvokija. Proglašen je za drugog igrača koji je najviše napredovao odmah iza Trejsija MekGrejdija. U sezoni 2001-2002. trejdovan je Dzejson Vilijams za Majka Bibija i to se ispostavilo kao pun pogodak. Veličanstvena petorka Sakramento Kingsa; na poziciji pleja Majk Bibi, na beku Dag Kristi, krilo PREDRAG STOJAKOVIĆ, krilni centar Kris Veber i na poziciji centra Vlade Divac je petorka koja je uz pomoć najboljeg šestog igrača lige Bobija Džeksona, pa Turčina Hidaeta Turkoglua i Skota Polarda odusevljavala se ljubitelje košarke na planeti. To je petorka zbog koje se radovalo i tugovalo u Srbiji jednako, ako ne i više nego u samoj Kaliforniji.

To je petorka zbog koje se nije spavalo. Te sezone Stojaković i Veber su predvodili Kingse. Peđa je imao neverovatnu sezonu, prosečno je beležio 21,4 poena 5.3 skoka i 2.5 asistencija i 1.1 ukradenu loptu po utakmici. Arko Arena je bila najteže gostovanje u NBA prvenstvu te godine. Kingsi su u svom domu zabeležili 36. pobeda na 41. utakmici i bili prvoplasirana ekipa zapadne konferencije. Došao je plej-off i maler za Kingse. U polufinalnoj seriji sa Dalasom Srbin je iskrenuo skočni zglob pa je u finalu Zapada propustio prva četiri meča sa Lejkersima. Sledeće tri utakmice Peđa je igrao rovit i nije bio na svom nivou. Povreda Stojakovića, sudijska svesrdna pomoć Lejkersima i ona čudesna trojka Roberta Orija u poslednjoj sekundi sedmog meča, raspršili su san o osvajanju prstena. Ipak ta sezona će ostati upamćena i po debitanskom nastupu na Ol-star utakmici kao i po pobedi u brzom šutiranju trojki.

Sledeće sezone Sakramento je zaustavljan stepinicu niže, u polufinalu zapadne konferencije. Opet su “Kraljevi” doživeli peh kao i prošle sezone, nije se povredio Peđa ali jeste Veber u drugoj utakmici serije. Treča utakmica je bila čudesna, išla je u dva produžetka da bi na kraju Maveriksi slavili rezultatom 141-137. Na kraju 4-3 u seriji za Dalas Maverikse. Peđa je u regularnom delu sezone beležio 19,2 poena 5.5 skokova i 2 asistencije, dok je plej-ofu te sezone bio izvanredan – 23.1 poen (46% za tri poena), 6.9 skokova i 2.5 asistencije po utakmici. Opet je Peđa bio u Ol-star timu Zapada i opet je pobedio na takmičenju u brzom šutiranju trojki, nikada nijedan evropljanin pre njega to nije uspeo.

U sezoni 2003-2004. Stojaković je bio udarna igla Sakramenta. Odsustvo Krisa Vebera je Peđu projektovalo kao glavnog igrača Kingsa. Stojaković je bio drugi strelac NBA lige sa 24.2 poena, bio je najbolji izvođač slobodnih bacanja sa 92.7%, završio je na četvrtom mestu u glasanju za MVP-ja i izabran je u drugu najbolju petorku lige, treći put je biran za Ol-star utakmicu ali je njegov tim zaustavljen u polufinalu zapadne konferencije, pogađate posle sedam utakmica u seriji. Minesota, predvođena Kevinom Garnetom, Semom Kaselom i Latrealom Sprivelom je bila bolja od “Kraljeva” rezultatom 4-3.

Meni je u sećanju ostala treća utamica u seriji i pobeda Minesote od 114-113 posle produžetka. U regularnom toku Kingsi su gubili skoro celu utakmicu a onda je Peđa krenuo da “rešeta” mrežicu. Njegov tim je, četiri minuta pre kraja utakmice, gubio sa 14 razlike ali su Kingsi zbili redove, a Peđa je pogodio trojku i meč uveo u produžetke. U produžetku slavili su igrači Minesote ali posle greške sudija. U poslednjem napadu pri prednosti od jednog poena za Minesotu, aut sa strane izveo je Dag Kristi, Peđa za koga je igrana ova akcija se otvorio naskočio na liniju od tri poena i uz očigledan faul Hasela, na koji su sudije ostale neme, promašio i tako omogućio radost Garnetu i fanovima Minesote.Ta serija je ostala upamćena kao poslednja šansa te generacije Sakramento Kingsa da dođu do NBA prstenja, nikada više nisu bili ni blizu ostvarenju tog sna.

Odlazak iz Kingsa i ostvarenje sna

Još godinu i po je ostao u dresu Kingsa, a onda je trejdovan u Indijanu u zamenu za Rona Artesta. U dresu Pejsersa zadržao se do kraja sezone i prosečno je beležio 19,6 poena. Na kraju sezone trejdovan je u Nju Orleans Hornetse u zamenu za Endrua Betsa. 14. novembra 2006. godine u dresu Hornetsa postavio je lični rekord po broju postignutih poena na jednoj utakmici, postigao je 42 poena i tada je postao jedini igrač u istoriji NBA lige koji je postigao prvih 20 poena za svoj tim. Usledile su konstantne povrede, leđa, kolena, vrata. Nikada više nije bio onaj Peđa iz Sakramenta ali je u sezoni 2007-2008. uz Krisa Pola bio najzaslužniji za plasman Nju Orleansa u polufinale zapadne konferencije. Iz Nju Orleansa u sezoni 2010-2011. trejdovan je u Toronto u trampi u koju je bilo uključeno pet igrača. Za Raptorse je odigrao samo 2 utakmice, a onda je 24. januara 2011. godine prešao u Dalas Maverikse. Nije bio glavni igrač ali je dao ogroman doprinos u osvajanju NBA prstena. U plej-ofu je prosečno postizao 7.1 poena ali je u dve utakmice brojao preko 20 poena. Najbolje je odigrao seriju protiv Lejkersa i tako im se donekle revanširao za poraz u finalu zapadne konferencije dok je nosio dres Kingsa.

Reprezentativna karijera

Za reprezentaciju naše zemlje debitovao je 1999. godine na prvenstvu Evrope u Francuskoj gde je odigrao 7 minuta zbog infekcije kolena ali se ipak okitio bronzanom medaljom. 2001. godine u Turskoj na EP, naša reprezentacija je osvojila zlato ubedljivom igrom, a Predrag Stojaković je proglašen za najkorisnijeg igrača šampionata. Prosečno je imao 23 poena, uz odličan procenat šuta, 67% za dva poena i 51% za tri. Sledeće godine u Indijanopolisu osvojili smo zlato, a Peđa je opet bio jedan od najboljih igrača našeg tima. Postizao je 18.8 poena i 5.3 skoka. Izabran u idealnu petorku šampionata sa Manuom Đinobilijem, Dirkom Novickim, Jao Mingom i Perom Kameronom.

Sa svojih 208 centimetara visine uz brz izbačaj bio je košarkaš kom je vrlo teško udariti blokadu i kog niko nije želeo da čuva. Sjajna kretnja bez lopte, maestralno korišćenje blokova saigrača iz kojih je po prijemu lopte obično pogađao trojku, step-bek i fejd-avej koje je gotovo savršeno izvodio kao i finta šuta, na koju je “dizao” gotovo sve čuvare, su bile karakteristike ovog neverovatnog košarkaša. Step- bek je izvodio savršeno, kretao je desnom nogom ka čuvaru kao da kreće na prodor, potom bi napravio dugačak korak levom nogom na drugu stranu da bi otvorio prostor, a onda bi privlačio desnu nogu levoj i šutirao, uz neverovatan balans tela, u većini slučajeva se to završavalo pogotkom.

Njegov dres otišao pod svodove Arko Arene. Nikada više niko neće nositi legendarni dres Sakramento Kingsa sa brojem 16. Veliko priznanje za još većeg košarkaša.

Kada se osvrnemo na njegovu karijeru vidimo samo uspehe. Uspeo je da osvoji sve i da ostavi neizbrisiv trag u našim srcima.Hvala ti Peđa na svemu, i na suzama i na radosti koju si nam donosio. Hvala ti sto sam mogao da te gledam i da sa ponosom ističem da smo sunarodnici. Hvala ti za svaku pogođenu trojku, asistenciju, zakucavanje, hvala ti što postojiš. Jedan je “King Peja”.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.