REPORTAŽA IZ MOSKVE: Kako sam drhtao u Putinovoj loži!

UŠAO SAM U PUTINOVU LOŽU!

Moram da priznam, sasvim slučajno se to desilo, ali najbolje stvari se uvek i dešavaju kada ih najmanje očekujete, zar ne?!

Foto: Srpski telegraf

U današnjem broju Srpskog telegrafa, a i na našem sajtu, možete da pročitate da sam čekao sat i po posle najgoreg meča u dosadašnjem toku Mundijala između Francuske i Danske (0:0) da pokušam da napravim priču sa Polom Pogbom, zvezdom "trikolora" i Mančester junajteda. Dobio sam jednu reč samo od njega, palac gore i osmeh. Onako skunjen krenuo sam ka izlazu, ali ne može. Zatvoreno. Ljubazna volonterka, Ruskinja, mi reče: Zatvorili smo Medija centar, probajte na drugi izlaz, onaj tamo. Ja tamo, i tamo zatvoreno. Nema mi druge, u lift pa ću negde da izmilim gore! A taj lift staje samo na tom prvom spratu na kojem se nalazim i na četvrtom - piše VIP loža!

Kamere svuda oko mene, ali kad sam išao kod Čumeta i Simovića, idem da vidim i ko sedi u loži i kakva je uopšte loža na Lužnjikiju koji je za mene, ne znam da li sam vam već rekao, nešto najlepše što sam u fudbalu video. A pratim ga otkad znam za sebe i na mnogim stadionima sam bio!

 

 

Čim sam izašao iz lifta - ogroman restoran, iz nekoliko delova, sa oko deset metara dugim šankom, švedskim stolom, a svuda okolo motivi Mundijala i Rusije, dominiraju babuške. Ne znam na koju stranu da krenem, ali odlučim se za desno. Hostese, konobari, čistačice koje sređuju za VIP gostima koji su samo pre nekoliko trenutaka napustili Lužnjiki mi se osmehuju, misle da sam neko od tih bitnih. A ja drhtim... Srce kuca kao u zeca! U glavi mi samo: snimiće me, uhapsiće me, možda je najbolje da me samo deportuju u Srbiju, zamoliću ih za to... Nema veze što večeras neću gledati Brazil - Srbija!

Foto: Tanjug/AP

Vladimir Putin

Loža do lože, ali broj deset ima drugačija vrata, kao ulaz u apartman u luksuznom hotelu. Idem tamo, pa šta Bog da. Momak od svojih 30 godina, izgleda kao neko obezbeđenje, ali nenaoružan, pogleda me, podiže glavu nagore, kao da me pita "gde si pošao", ali glas ne pušta. Kažem mu: "unutra", i dalje ništa ne govori.

- Čija je ovo loža - pitam, odgovora i dalje nema, kao da mu je neko zašio usta, samo opet podiže glavu na gore. Ili je Putinova ili Božija, nema čija drugo da bude čim gleda u nebo, ali ja ulazim!

Dodam samo još jedno pitanjce kroz zube:

- Putinova?

Osmehnu se taj momak, ozari mu se lice - klimnu glavom.

"To je to", ovo ne izgovorih, pomislih u sebi. Udahnuh da povučem kvaku na loži broj 10, sa nekim kodom iznad - 40 440, a mislio sam da neću imati snage od straha. Osećao sam se toliko uplašeno kao da ću naići na predsednika Rusije Vladimira Vladimiroviča lično!

A unutra ugašeno svetlo, nikog nema, samo upaljena dva ogromna televizora. Pun frižider piva i sokova, okrugli sto za 12 ljudi u sredini. Izlaz na svečanu ložu na stadionu. Malo je u ćošku, ali kažu da je ta tačka najbliža terenu, a verovatno u isto vreme i najbezbednija. Strašno i fascinantno lepo u isto vreme!

Snimim klip od 30-ak sekundi i begaj napolje.

Dok vi ovo čitate možda sam već na putu za Srbiju, deportovan, a možda sam i u nekom moskovskom zatvoru - čitaćete. Valjda! To je ustvari najblaža moguća kazna ako FIFA provali šta sam uradio. Ali... Vredelo je!