Peškiri nakon svakog poena - do kada će to trajati?

Foto: Tanjug/AP

Kevin Anderson

Nekima je svejedno, pojedinci bi da sami koriste svoju opremu, dok oni "razmaženiji" ipak ne bi da se muče te im je lakše kad im drugi pritrčavaju. Učesnik poslednjeg ovosezonskog turnira u glavnom gradu Engleske, Kevin Anderson, izneo je svoje, zanimljvo, viđenje čitave situacije, kao i njegov kolege Aleksandar Zverev.

- Verovatno sam pogrešna osoba za to pitanje - počeo je Zverev i tako se ogradio pre nego što je rekao ono što stvarno misli:

- Mislim da ja uzmem peškir jednom-dvaput godišnje, kada je velika vlaga... Pitajte Tijafoa koji uzima peškir posle svakog poena ili Cicipasa koji ga uzima čak i posle asa ili duple greške. Čuo sam da je Cicipas rekao da je to posao skupljača, ali ja mislim da je njihov posao da nam daju loptice - dodao je teniser.

Razumljivo na osnovu svega što je rekao, Zverev u potpunosti podržava pregrade za peškire ili čiviluke.

- Mislim da bi to sprečilo igrače da uzimaju peškir posle duple greške, lošeg riterna. Po mom mišljenju, to postaje malo smešno. Možda bi onda igrači koristili peškir samo kada se stvarno znoje, ovako je to više sujeverje nego stvarna korist - zaključio je Nemac.

Foto: AP/Tanjug/Susan Walsh

Aleksandar Zverev

Upravo u poslednjoj rečenici mladi Nemac je zakačio suštinu celog problema. Pre svega, postoje ljudi koji se više znoje, setite se Endija Rodika, i stoga se češće služe peškirom, a zatim to preraste u naviku – teniseri su ipak bića rutine. Upravo na to je ukazao Kevin Anderson, jedan od onih koji se brišu posle svakog poena. 

- Svako je drugačiji, on (Zverev) koristi nešto širi hvat i ne nosi znojnice, što bi za mene bilo fizički nemoguće. Po toplom, vlažnom danu tako bih mogao da odigram možda dva poena pre nego što bi mi reket izleteo iz ruke. I po najboljim danima, meni se šake znoje - objasnio je Južnoafrikanac i dodao:

- Zatim, kada se peškir uzima toliko često, to postaje deo ritma na terenu. Prvi ću priznati da se u meču sa Timom nisam toliko znojio, ali peškir je postao moj ritual, deo moje rutine. Taj ritual rodio se iz potrebe... Morao bih da se prilagodim ako bi došlo do promene ili bih, kao u stara vremena, držao peškir u šortsu ili već negde - jasan je Anderson.