Sačuvaćemo pravoslavlje! Putin poslao snažnu božićnu poruku

Foto: Tanjug/AP

Vladimir Putin

Te reči došle su u trenutku neposredno nakon velikog raskola unutar pravoslavlja koji se dogodio kada je Ukrajinska pravoslavna crkva politizovanom odlukom odlučila da se odvoji od Moskovske patrijaršije i prikloni Carigradskoj. Iako sve posledice tog drastičnog poteza još nisu sagledive, Putin je nagovestio da bi i te kako moglo da ih ima, te da je zato važno da pravoslavni vernici shvate koliko je jedinstvo vere važno.

- Ne treba svako svima da pokazuje svoje ispoljavanje vere jer je to nešto što počiva unutar čovekovog srca. Ali za mene je vera nešto najsvetije u životu - govorio je ranije Putin, koji je, iako je dobar deo života proveo živeći u komunizmu, ipak ostao dosledan religiji.

- Čvrsto verujem u činjenicu da smo svi došli na ovaj svet da bismo činili dobro. Ako to učinimo svi zajedno, onda nas očekuje veliki uspeh. Bez obzira na naše međuljudske odnose, važno je postići krajnji cilj, udobnost u svom srcu - poručio je Putin.

Moskva je, podsetimo, krajem 2018. reagovala prekidom svih diplomatskih odnosa s patrijaršijom u Konstantinopolju, koja se smatra prvom među jednakima, a koja je prihvatila otcepljenje Ukrajinske pravoslavne crkve od Moskovske patrijaršije. Kremlj je, međutim, tada saopštio da se neće dalje mešati u odnose crkava, ali su svi ključni zvaničnici ruske vlade otvoreno istakli kako je jasno da je odluka ukrajinskih crkvenih velikodostojnika proizvod zapadnog uticaja i direktnog mešanja CIA.

Amfilohije: Za SPC Vaseljenska patrijaršija više nije vrhovna Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije poručio je da autokefalnost pravoslavne crkve u Ukrajini neće uticati na status crkve u Crnoj Gori, ali i da, nakon najnovije odluke carigradskog patrijarha, Vaseljenska patrijaršija za Srpsku pravoslavnu crkvu više apsolutno nije vrhovna crkvena vlast. Foto: Tanjug/R. PRELIĆ - Vaseljenskog patrijarha poznajem još od kad je bio đakon i sa njim sam studirao u Rimu, ali to što on sada radi u Ukrajini nije apsolutno adekvatno sa duhom crkve pravoslavne, jer se time razara vekovno jedinstvo među pravoslavnim crkvama. I sa te strane naša crkva i mnoge druge patrijaršije ne prihvatamo takav jedan stav - naglasio je mitropolit.

Zbog toga je Putin i izrazio zabrinutost za dalja dešavanja između nekad bratskih naroda - ukrajinskog i ruskog, čiji se razdor ne zaustavlja još od 2014. Posebno je zabrinjavajuća činjenica da bi potez Ukrajinske crkve mogao da pokrene domino efekat i kod drugih pravoslavnih crkava širom sveta proizvede nameru da se i one odvoje od vrhovnih patrijaršija.

Šef Kremlja je, inače, najavio kako će Božić provesti u Moskvi, a tradicionalno je ostao tajnovit kada je u pitanju crkva u kojoj će se pojaviti na ponoćnoj liturgiji 6. januara i na molitvi. Inače, on ranije nije propustio priliku da svojim zapadnim kolegama čestita praznike, a na listi su se našli predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, nemačka kancelarka Angela Merkel, kineski lider Si Đinping, ali i sirijski predsednik Bašar el Asad. Sve ih je pozvao da zajedničkim snagama održe i sačuvaju mir, uprkos brojnim izazovima.

Među najvećim pravoslavnim zemljama Božić  po julijanskom kalendaru ne slave Rumunija, Bigarska i Grčka Ukrajina - 35 miliona pravoslavaca Makedonija - 1,3 miliona Crna Gora - 500.000 vernika Moldavija - 3,3 miliona Gruzija - 3,8 miliona Eritreja - 2,5 miliona Etiopija - 45 miliona Belorusija - 6.000.000 vernika Kazahstan - 4,1 milion Egipat - 7,6 miliona Rusija - 100 miliona pravoslavaca Bosna i Hercegovina - 1,4 Bugarska - 6,2 miliona (prihvatili gregorijanski kalendar i slave Božić 25. decembra) Grčka - 10 miliona pravoslavaca (prihvatili gregorijanski kalendar i slave Božić 25. decembra) Rumunija - 18,7 miliona (prihvatili gregorijanski kalendar i slave Božić 25. decembra)