Makron stavio veto na proširenje EU, a sad dobio četvorostruku kontru

Foto: pixabay.com/Tanjug/AP

Evropski drugari neće da se igraju s malim Napoleonom: Emanuel Makron

Zato su četiri članice EU: Italija, Poljska, Austrija i Češka zatražile da se ova debata nastavi već tokom ovog meseca, tačnije na sledećem Savetu ministara koji bi trebalo da se održi 19. novembra. Njihova ideja je da se pokaže da Unija nije okrenula leđa Zapadnom Balkanu, ali i da to bude način da se koliko-toliko spere gorak ukus koji je ostavila odluka od prošlog meseca, koja je s pravom razbesnela Albaniju, ali pre svega Severnu Makedoniju koja je učinila sve što se od nje tražilo kako bi otpočela proces pregovora.

Pored ove četiri zemlje i ostale su uglavnom saglasne da razgovore treba nastaviti, a taj sastanak bi mogao da se shvati kao pritisak na Francusku da mora da se razgovara, ako ne i ispravi ova, kako su je pojedini nazvali, "istorijska greška". Na sastanku bi trebalo da se iskristalilšu stvari a postoji mogućnost da se o istim pitanjima razgovara i na nivou lidera na Samitu EU sredinom decembra u Briselu.

Iako je sve, bar za sada, u domenu nezvaničnih informacija, jedan od predloga kada je reč o proširenju koji bi Francuska mogla da kandiduje jeste da zemlje kandidati u pojedinim oblastima, u kojima su ispunile kriterijume, počnu brže da koriste njene dobrobiti. Govori se i o tome da bi zemlje, ako ispune uslove u određenim oblastima, mogle da sede za istim, evropskim stolom, učestvuju u dogovorima, ali bez odlučivanja. Postoje i spekulacije da bi proces odlučivanja u EU mogao da bude promenjen u perspektivi, odnosno da se pojedine odluke donose konsenzusom, a ne kao do sada tako da sve zemlje članice moraju da se saglase.

Sve ovo trebalo bi da bude priprema pred samit EU koji je planiran za mart 2020. godine, gde će nesumnjivo proširenje biti jedna od tema, tim pre što je EU usvojila odluku da će se ovom pitanju vratiti pre maja naredne godine, odnosno pre samita u Zagrebu. Dileme koje nameću trenutno su da li će Francuska u narednih nekoliko meseci napraviti predlog reformi i da li će se sve zemlje članice saglasiti. Takođe, pitanje i da li bi ova zemlja mogla da promeni svoje stanovište, ali i da li će kandidatima biti nametnuta neka nova pravila, koja će iznova morati da uvode, i to iz početka.