(FOTO) Mučeni su na načine od kojih će vam pozliti: Preživeli iz logora otkrio SADISTIČKE METODE NACISTA!

Foto: Tanjug/AP

Logor Štuthof

Prošlog vikenda Abraham je napunio 92 godine. Doputovao je iz Izraela u Nemačku da bi u Pokrajinskom sudu u Hamburgu opisao šta je preživeo u logoru. Sitan čovek, simpatičnog lika, rođen je u Litvaniji. Pored njega sedi njegova ćerka.

Levo od njega sedi Bruno D. (93), koji je od avgusta 1944. do aprila 1945. kao pripadnik SS jedinica bio stražar u jednoj od kula Logora Štuthof, gde su nacisti držali više od 100.000 Jevreja i političkih protivnika, od kojih su ubili 65.000. Bruno D. je optužen za saučesništvo u ubistvu u 5.230 slučajeva.

Foto: Tanjug/AP

Optuženi Bruno

Sadističke metode SS oficira

Koriski je detaljno opisao kako su oficiri i stražari SS-a okupljali logoraše radi "bizarnih sadističkih predstava". Jednom je jedan oficir - verovatno pod dejstvom alkohola - polomio stolicu i tražio od oca i sina da biraju: ili će oficir ubiti jednog od njih dvojice, ili će jedan od njih nogama od stolice nasmrt premlatiti drugog. Otac je odlučio da ga ubije sin.

- Učinio je to. Posle toga su ipak ubili sina - ispričao Abraham Koriski.

- Pitam vas: Da li možete da verujete da ljudi rade takve stvari? rekao je pred prisutnima u sudnici.

Koriski je opisao kako je u krematorijumu morao da sakuplja spaljene kosti i tovari ih u vagon, kako je ujutru skupljao tela onih koji su umrli tokom noći, kako su ih noću terali na hladnoću, nage, na temperaturama ispod nule, da bi se istuširali, i trčeći vratili u baraku.

Foto: Tanjug/AP

Jezivi logor

Kaže da su mnogi umrli u takvim akcijama.

Logoraše su pozivali na zbor, gde su satima stajali na nekom polju. "Skini kapu, stavi kapu, skini kapu" i tako u nedogled.

- Bio je to čist sadizam - kaže Koriski.

Stražari su uvek bili prisutni, nisu samo stajali u kulama.

- Nikada niste videli njihova lica, niste hteli da ih vidite. Bojali smo se - kaže Koriski.

"Jeli smo sneg"

Pre nego što je deportovan u Štuthof, Koriski je nekoliko godina živeo u getu u Viljnusu, odakle su nacisti hiljade Jevreja odveli u logore za masovno uništavanje. Preko nekoliko logora Koriski je dospeo u Štuthof, gde je pred kraja bio učesnik "marša smrti": kilometarske kolone ljudi hodale su bez hrane i vode, bez tople odeće, bez obuće. One koji su umrli usput samo bi gurnuli u stranu, ostali su morali da nastave.

- Jeli smo sneg - rekao je Koriski, koji je više puta seo da bi ga ubili, jer više nije mogao da podnese bol. Posle toga bi ipak ustao, a oslobodila ga je Crvena armija.

Koriski je izričito zahtevao da svedoči na ovom suđenju. Kada ga je sudija pitala zbog čega, Koriski je jedva progovorio.

- Bojao sam se tog pitanja - odgovorio je i zaplakao.

- Nije mi lako. Ne dolazim iz osvete, ali optužujem, ne opraštam. Želim da svet sazna šta se desilo. Svi treba da znaju - rekao je, dodavši:

- Moja osveta je moja porodica, koja je prisutna ovde u sali. Oni su dokaz da sam uspeo da preživim.