Srbijo, uči na tuđim greškama! Fatalni propusti Španije doveli su je na ivicu propasti

Foto: Tanjug/AP

Čišćenje ulice/ Španija

Gde su Španci pogrešili? Videli su šta se desilo u Kini i Iranu, osim toga, od Italije, koja je pokazala koliko brzo virus može da se proširi u Evrope i koliko kobne posledice može da izazove, deli ih nepunih 650 kilometara preko Sredozemnog mora.

Međutim, Španija ne može da se poziva na blizinu žarišta, jer nema kopnenih granica sa Italijom, dok ih Francuska, Švajcarska, Austrija i Slovenija imaju, ali se, uprkos tome, uspešnije nose sa koronavirusom.

 

 

Španija je, međutim, mislila da je dovoljno daleko i to je, možda, jedan od razloga zašto je kasno reagovala.

- Španija će imati samo šaku zaraženih - rekao je dr Fernando Simon, šef Hitne pomoći u Madridu 9. februara.

Šest nedelja kasnije svakodnevno objavljuje podatke o stotinama novih žrtava. Broj umrlih po stanovniku već je tri puta veći nego u Iranu i 40 puta veći nego u Kini.

Glavni razlog brzog širenja virusa u Španiji možda je sasvim banalan: neobično toplo vreme. Krajem februara i početkom marta, temperature su prelazile 20 stepeni Celzijusa, a u baštama i barovima vrvelo je od ljudi. Osmog marta, samo nedelju dana pre uvođenja karantina, održavani su sportski događaji, konferencije političkih partija i velike demonstracije u znak obležavanja Međunarodnog dana žena. Tri dana kasnije, oko 3.000 navijača madridskog Atletika poletelo je u Liverpul na još jednu utakmicu Lige šampiona.

 

 

Vlada socijaliste Pedra Sančeza reagovala je kasno i nevešto. Nedostajala je osnovna oprema: aparati za disanje, zaštitna odeća za lekare i testovi na korona virus tek sada se nabavljaju.

Kriza zbog virusa takođe otkriva velike nedostatke španskog zdravstvenog sistema. Da bi bili profitabilni, privatni starački domovi moraju korisnicima da naplate cenu koju oni mogu da plate, što odgovara penzijskoj osnovici od oko 9.000 evra godišnje. Zbog toga su morali da štede na osoblju, te su bili nespremni za krizu i brzo su iscrpli sve svoje mogućnosti, pa je stopa smrtnosti u njima porasla i do 20 odsto. Vlasti su im upomoć poslale vojsku, koju je dočekalo neprijatno iznenađenje: određeni broj korisnika zatekli su mrtve u svojim krevetima.

Španija ima odličan sistem osnovne zdravstvene zaštite, ali su bolnice teško pogodile mere štednje uvedene zbog finansijske krize. Podaci pokazuju da na jednog stanovnika dolazi svega trećina bolničkog kreveta, što je, međutim, i dalje više nego u Velikoj Britaniji, Novom Zelandu i SAD.

Foto: Tanjug/AP

Španija

Kada je Sančez najavio da će uvesti mere zbog vanredne situacije, trebalo mu je više od 24 sata da ih primeni, a do tada su se stanovnici Madrida i drugih gradova razmileli po celoj zemlji. Početkom te nedelje Madrid je zatvorio univerzitete i škole, što je stvorilo prazničnu atmosferu: barovi i parkovi su bili prepuni, a mnoge porodice su napustile grad i otišle u vikendice na moru.

Očekuje se da će mere izolacije koje su stupile na snagu 14. marta i efikasno se primenjuju uskoro dovesti do rezultata i nagli rast broja žrtava uskoro bi trebalo da se smanji. Ministri kažu da bi mere trebalo da budu ublažene kada istekne jednomesečni karantin 11. aprila, ali uprkos tome niko ne očekuje da će se život vratiti na staro.

Kada sve ovo prođe, Španija će biti ekstremno osetljiva. Kada je nastupila finansijska kriza 2008. godine, stopa nezaposlenost dostigla je 27 odsto, državni dug je porastao i zemlju je pogodila gotovo najgora recesija u Evropi. Verovatno će se takav scenario ponoviti ove godine, ocenjuje Gardijan.