Erdogan ne prestaje sa PROVOKACIJAMA! Posle Aja Sofije, obećao oslobađadnje džamije al-Aksa

Foto: Tanjug/AP

Redžep Tajip Erdogan

Odluka o promeni statusa drevne crkve Aje Sofije, koja je 1453. godine pretvorena u džamiju, a potom u muzej, doneta je kontroverzno prošle nedelje, piše Džeruzalem post.

"Uskrsnuće Aje Sofije najavljuje oslobađanje džamije al-Aksa", piše na veb sajtu turskog predsedništva. "Vaskrsenje Aje Sofije je ponovo zapaljena vatra nade muslimana i svih potlačenih, oborenih i iskorišćenih", prenosi list.

Govor koji je bio na turskom jeziku preveden je malo drugačije na arapski i engleski jezik, kao način da se sakrije deo stavova Ankare o tome na koji način povezuje Aja Sofiju sa širim planom.

Foto: pixabay.com

Aja Sofija

Na arapskom jeziku navodi se da je pretvaranje Aje Sofije u džamiju deo "povratka slobode al-Akse", što u stvari znači da bi Izrael trebalo da bude izbačen iz kontrole starog grada Jerusalima u kome se nalazi al-Aksa, kako stoji u tekstu.

Turski predsednik povezao je odluku o oživljavanju islama iz Bukure u Uzbekistanu sa Andaluzijom u Španiji. Ova terminologija, koja povezuje al-Aksu u Jerusalimu sa Aja Sofijom i Španijom, svojevrsna je šifrovana terminologija za širu versku agendu, prema tumačenju lista.

U turskom prevodu izgleda da nije navedena ista referenca na Španiju kao u arapskom.

Foto: pixabay.com

Aja Sofija

Turski predsednik dugo se zalagao za palestinsku stvar i bio je ekstremni kritičar Izraela, između ostalog kada je napustio pozornicu u Davosu tokom razgovora s bivšim predsednikom Izraela Šimonom Peresom 2009. Turska je tada poslala flotilu u Gazu da pokuša da prekrši izraelsku blokadu Gaze, što je dovelo do pogibije 10 turskih državljana kada su izraelske snage izvršile raciju na brod Mavi Marmara.

Povezivanje velike promene u Aji Sofiji sa Jerusalimom pokazuje da su ambicije Ankare mnogo veće od pukog uspostavljanja islamskih molitvi u istorijskoj džamiji i crkvi u Istanbulu; to je deo šire islamske agende za region.

U tekstu se navodi da je turska vladajuća stranka AK povezana sa Muslimanskim bratstvom, a Turska je bliski saveznik Hamasa u Gazi. Hamas je takođe povezan sa Muslimanskim bratstvom.

Ova strategija Turske ide ka većem uticaju širom regiona sa grupama istomišljenika i zemljama, poput Katara i Vlade Nacionalnog sporazuma u Libiji. Turska nastoji dazameni Saudijsku Arabiju i druge zemlje u regionu, kao što su Egipat i Jordan, kao glavni arbitar onoga što je „islamsko, piše Džeruzalem post.

Foto: pixabay.com

Aja Sofija

To znači da rukovodstvo Ankare veruje da su njegove promene u Aji Sofiji samo jedan korak većeg verskog militarističkog plana na Bliskom istoku.

Turska je, podseća list, napala deo istočne Sirije u oktobru 2019. godine nakon depopulacije kurdskog regiona Afrin u Siriji u januaru 2018. godine. Turska je tada regrutovala sirijske izbeglice za borbu u građanskom ratu u Libiji, kao deo energetskog i vojnog dogovora sa Tripolijem.

Turska je u junu pokrenula vazdušne napade u Iraku protiv kurdskih grupa, tvrdeći da se bore protiv "terorizma". Jednog dana, Turska bi čak mogla da usmeri svoju pažnju na Jerusalim. Govor o Aja Sofiji jasno je naznačio da je to na dnevnom redu u budućnosti.