Vladimir Putin osvojio četvrti mandat: CAR NEPOBEDIVI!

Svet

19.03.2018

06:53

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Vladimir Putin (65) osvojio je četvrti mandat na funkciji predsednika Ruske Federacije dominacijom na jučerašnjim izborima kakva nije zabeležena nigde u svetu u novijoj istoriji. Time je pokazao da nikakva kampanja protiv njega na zapadu ne može da mu ugrozi poziciju i ono što je od 2000. do danas učinio za svoju zemlju. Zbog toga ga američki i britanski mediji besomučno kritikuju i u pokušajima da ga diskredituju nazivaju carem, ali ono što je istina, tvrde ruski analitičari, jeste da u tome nema ništa pogrdno jer on zaista može da se stavi rame uz rame s vladarima koji su svoje države uspeli da izdignu iz pepela i od njih naprave vodeće svetske sile. Osim toga, Putin postaje čelnik sa najdužim stažom na čelu Rusije posle Staljina.

Iako su se ruski opozicionari nadali maloj izlaznosti, kojom bi Putinov ugled bio ukaljan, juče je na izborima zabeležen impresivan odziv glasača, te je do 18.30 zabeležena izlaznost bila 58,51 odsto. Njom je pokazano da konkurenti ruskog predsednika nisu imali nikakve šanse, te da im je funkcija "bila revijalna".

Putin: Od volje naroda i volje svakog građanina Rusije zavisi koji put će naša zemlja izabrati, a od toga zavisi i budućnost Rusije i naše dece

- Od volje naroda i volje svakog građanina Rusije zavisi koji put će naša zemlja izabrati, a od toga zavisi i budućnost Rusije i naše dece - poručio je Putin teatralno u televizijskom obraćanju glasačima pred izbore, da bi juče bio mnogo povučeniji i svečano i mirno izašao na svoje biračko mesto u Moskvi u Ruskoj akademiji nauka, gde je privukao ogromnu pažnju domaće, ali i svetske javnosti.

34,72% bila izlaznost do 12 sati po podne

- Smatraću uspešnim svaki procenat glasova koji mi omogućava obavljanje predsedničke dužnosti. Siguran sam da je program koji ja predlažem za zemlju pravi - istakao je on kratko i jasno u trenutku dok mu poslednje ankete predviđaju i do 80 odsto podrške.

Lider Čečenije Kadirov pohvalio se uspehom sprovođenja glasanja u njegovoj republici

Podsetimo, Vladimir Putin Rusijom vlada od 2000. i ovo će mu biti četvrti predsednički mandat. Od 2008. do 2012. je bio premijer jer po ustavu zemlje u tom trenutku neko nije mogao da bude lider više od dva mandata zaredom. S obzirom na to da je tada predsednik bio aktuelni premijer Dmitrij Medvedev, on je promenio zakon, po kom predsednički mandat ubuduće neće trajati samo četiri, već šest godina. To znači da će Putin sada zasigurno vladati do 2024, a zapadni mediji zato uveliko pišu da je kremaljska elita već sada u blagoj panici jer će Putin tada imati 72 godine.

58,51 odsto zabeležena izlaznost do 18.30

- Pitanje je da li će Putin pronaći naslednika među decom svojih saradnika ili će se usuditi da i dalje vlada - navode oni.

Depardije obavio svoju dužnost, Sigal sprečen

Francuski glumac Žerar Depardje, koji poseduje i ruski pasoš, glasao je juče u ruskoj ambasadi u Parizu na izborima za predsednika Ruske Federacije. On je tom prilikom odbio da odgovara na pitanja novinara, ali je samo kratko naveo da je glasao s dubokim osećajem patriotizma i ljubavi prema Rusiji. Inače, Depardje je Putinov prijatelj, pa je direktno po njegovom nalogu 2013. dobio rusko državljanstvo zbog problema s porezom na tlu Francuske. Isto je 2016. bilo i sa Stivenom Sigalom, koji je, međutim, bio sprečen da glasa na tlu Amerike jer je njemu najbliže rusko diplomatsko predstavništvo u San Francisku zatvoreno u sklopu diplomatskog "rata" Vašingtona s Moskvom.

Inače, jučerašnje glasanje je prošlo bez većih problema, osim u gradu Ljubirci na obodu Moskve, gde su u glasačku kutiju ubacivani ranije zaokruženi listići. Zbog toga su svi glasovi na tom mestu proglašeni nevažećim. U drugim mestima nije bilo problema, a uspehom sprovođenja legitimnosti glasanja se posebno pohvalio lider ruske republike Čečenije Ramzan Kadirov, veliki Putinov prijatelj.

Putin postaje čelnik sa najdužim stažom predsednika Rusije posle Staljina

Ukrajinski ekstremisti sprečili su Ruse koji žive u Ukrajini da ostvare pravo i glasaju na izborima u ambasadama Ruske Federacije. Tako su u srcu ukrajinske prestonice Kijev ispred ruskog diplomatskog predstavništva postavili barikade, te nisu dozvoljavali nikome da prođe do ambasade. Sramnom ponašanju se priključio i ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakumov, koji je najavio da će Rusima biti zabranjeno da uđu u ruske diplomatske misije i u Harkovu, Odesi i Lavovu.

U Srbiji građani hrlili na glasanje

Ruski državljani sa prebivalištem u Srbiji glasali su u ogromnom broju na izborima za predsednika svoje zemlje. Osim u ruskoj ambasadi u Beogradu, za njih su prvi put bila otvorena i birališta u Novom Sadu, kao i u Nišu. U tom gradu se glasalo u prostorijama Društva Srpsko-ruskog prijateljstva i ruskih sunarodnika Naisus.

- Pridošlo nam je više stotina birača s ruskim pasošem iz Kragujevca, Kruševca, Vrnjačke Banje, Niša i drugih gradova sa juga Srbije - rekao je Đorđe Janković, kopredsednik društva u Nišu, dok je ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin zahvalio vlastima i Ministarstvu unutrašnjih poslova naše zemlje što je građanima Ruske Federacije, za razliku od Ukrajine i Britanije, omogućeno da proces glasanja bude normalan. Kako je istakao, zato je i izlaznost bila izuzetna.

- Do 12 sati je glasalo 330 ljudi, dok je na prošlim izborima 2012. izašlo 523 građana. Mislim da će oko 1.500 ljudi glasati u Beogradu, u Novom Sadu 200 i još 150 u Nišu - istakao je Čepurin.

Interesantno je da je analitičar Saša Borojević, koji je takođe glasao, otkrio kako je svoju podršku bezrezervno dao predsedniku Vladimiru Putinu.

U prestonici Ukrajine su desničari ispred ruske ambasade postavili kip s Putinovim likom, iza kog su okačili fotografije žrtava rata u Čečeniji, Siriji i na ukrajinskom tlu, tvrdeći da je krv iz tih zemalja na rukama Moskve. Na to je reagovala portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, istakavši da je ponašanje Ukrajinaca nezakonito.

Izlaznost u svemiru 100 odsto

Ruski astronaut Anton Škapljerov glasao je juče na predsedničkim izborima u Rusiji i to na brodu Međunarodne svemirske stanice. Nakon što je stupio u kontakt sa Centralnom izbornom komisijom (CIK) Rusije, ona je saopštila da je odziv na brodu bio 100 odsto.

Inače, zbog zategnutih odnosa i između Moskve i Londona, juče je manji protest održan i ispred ruske ambasade u britanskoj prestonici. Njih je predvodio ruski biznismen i opozicionar Jevgenij Čičvarkin.

Farovima 300 automobila napravili Putinov lik

Koliko je ruski predsednik Vladimir Putin omiljen u svojoj, zemlji pokazala je i grupa vozača iz sibirskog grada Habarovska, koja mu je noć uoči izbora odala počast tako što je upalila farove na 300 automobila i postavila ih tako da iz vazduha predstave lik šefa Kremlja. Iako su istakli da to nema veze sa izborima, ipak je fotografija njihovog spektakla podeljena hiljadama puta na društvenim mrežama baš na dan glasanja u Ruskoj Federaciji.

Navaljni: Bojkotujmo ovu prevaru

Ruski opozicioni lider Aleksej Navaljni, kom je zbog izazivanja ranijih nemira na ulicama Moskve bilo onemogućeno da se kandiduje na izborima, pozvao je građane na bojkot glasanja. On je istakao da su glasači autobusima dovoženi na biračka mesta kako očekivana pobeda aktuelnog predsednika Rusije Vladimira Putina ne bi bila "ukaljana" malom izlaznošću.

Zanimljivosti o izborima
- namerno su održani 18. marta jer se na taj dan obeležava četvrta godišnjica potpisivanja sporazuma o "prisajedinjenju" poluostrva Krim Rusiji
- građani su podsticani da izlaze na glasanje prodajom mobilnih telefona i laptopova po jeftinijim cenama na taj dan
- starijoj populaciji su besplatno obavljani pregledi
- glasanje je trajalo 22 sata jer se zemlja prostire na 11 vremenskih zona
- pravo glasa ima 110 miliona birača od Kamčatke i Čukotke na istoku do najzapadnije enklave Kaljiningrad
- 108.968.869 glasača živi u Rusiji, a u inostranstvu 1.875.408 u 144 zemlje
- otvoreno 97.000 biračkih mesta
- izbore pratio rekordan broj posmatrača - više od 144.000
- samo u Moskvi o bezbednosti brinulo više od 17.000 policajaca
- glasanje pokrivalo oko 400 stranih novinara, a ukupno 13.200 njih širom Rusije

Oni nisu imali nikakve šanse, a stali su Putinu na crtu
KSENIJA SOBČAK (36) Kandidovala se na izborima kao predstavnica građanske opcije, ali je niko nije shvatio ozbiljno
VLADIMIR ŽIRINOVSKI (71) Ultranacionalista se kandidovao već šesti put (od sedam), a, kako su mediji istakli, opravdao je ulogu "dvorske lude"
PAVEL GRUDININ (57) Kandidat komunista je bio na dobrom putu kao poznati preduzetnik u sferi zemljoradnje, ali onda su mu našli čak 11 računa u švajcarskim bankama
MAKSIM SURAJKIN (39) "Drug Maksim", kako ga Rusi zovu, kandidat je Komunista Rusije, partije koja se 2012. odvojila od matične Komunističke.
SERGEJ BABURIN (59) Kandidat Partije svih naroda Rusije razlikuje se od Putina po tome što tvrdi da je Rusija ogrezla u kriminalu
Grigorij Javlinski (65) Jedan je od začetnika liberalizacije ruske postsovjetske ekonomije kod Mihaila Gorbačova. Smatra da je Rusija Krim otela od Rusije
BORIS TITOV (57) Liberal naklonjen čvršćim vezama s Kinom. Od 2012. tesno je sarađivao s Putinom, sada je kandidat Partije razvoja

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.

Komentari (0)

Najnovije vesti

DEJAN STANKOVIĆ DOBIJA BOGATSTVO OD RUSA: Sa 50 MILIONA EVRA moći će da radi šta hoće

Fudbal