TURSKA PRED SUDBINSKOM ODLUKOM: Kom će se carstvu privoleti?!

Foto: Tanjug/AP

Drži ključeve Bliskog istoka u svojim rukama: Redžep Tajip Erdogan

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u ponedeljak stiže u Ankaru, kako bi sa turskim zvaničnicima razgovarao o korišćenju avio-baze Indžirlik u slučaju napada na Siriju.

Nezavidan položaj

Prema rečima Nemanje Starovića, istoričara i dobrog poznavaoca prilika na Bliskom istoku, nova eskalacija odnosa na relaciji Vašington-Moskva Tursku stavlja u vrlo nezavidan položaj.

- Šanse da Turska zaista ustupi Alijansi svoju vazduhoplovnu bazu za operacije koje bi bile usmerene protiv sirijskog režima nisu velike, budući da je stav Rusije vrlo jasan i rezolutan i napad po sirijskim položajima smatrao bi se i napadom na Rusku Federaciju, zbog prisustva ruskog vojnog personala u delovima Sirije. Zato tako nešto za Tursku ne bi bilo korisno - ocenjuje Starović.

Međutim, ističe naš sagovornik, svakako će biti posledica po Ankaru, bilo da se opredeli da dozvoli korišćenje baze ili ne.

- U slučaju da odbije, što verujem da će se desiti, to će dodatno uticati na pogoršanje odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama, koji su i inače dosta narušeni, naročito nakon uklanjanja Reksa Tilersona sa mesta državnog sekretara koji je bio naklonjeniji nalaženju sporazuma i dogovora sa Turskom, nego što je to novi državni sekretar Majk Pompeo, koji je poznat ne samo po antiiranskoj, već i po antiturskoj retorici - ukazuje Starović.

Foto: Tanjug/AP

Foto: Ilustracija

Kako kaže, Turska godinama pokušava da izgradi samostalnu poziciju i suverenu politiku, vezano za sopstveno okruženje i za sada je u tome imala dosta uspeha.

- Dok razvija sve sadržajnije partnerske, pa možda čak i savezničke odnose sa Ruskom Federacijom, koji se ogledaju u izgradnji gasovoda, prve nuklearne elektrane, nabavci sofisticiranih vojnih sistema i slično, Turska u isto vreme pokušava da zadrži što korektnije odnose sa SAD, kako u okvirima NATO-a, tako i na bilateralnom nivou. Međutim, ovo novo zaoštravanje odnosa je dovodi u poziciju da mora da se opredeli, što za Ankaru nikako nije dobro. Samostalna politika donela je Turskoj vrlo konkretne rezultate na području Sirije, pre svega u smislu da je praktično dobila odrešene ruke za akcije na severu te zemlje. Sada, kada je u situaciji da mora da se opredeli, svakako će biti na gubitku - napominje Starović.

Međutim, Amerika više nije ta koja ima odlučujuću ulogu u određivanju budućnosti Sirije, a Turska je toga vrlo svesna.

- Imajući u vidu proces iz Astane koji je praktično podsećao na samit sila pobednica, naročito ako govorimo o poslednjem sastanku turskog, ruskog i iranskog lidera u Ankari, činjenica je da situaciju na terenu zaista kontrolišu Rusija, Turska i Iran. Imajući to vidu, kao i interese Turske - da su joj trenutno važniji odnosi sa Iranom i Ruskom Federacijom, verujem da će odbiti zahtev NATO-a za korišćenje baze za napad na Siriju, ali će Ankara takođe pokušati da u što manjoj meri naruši odnose sa Vašingtonom", ocenjuje Starović.

Neuralgična tačka

Čini se da vazduhoplovna baza Indžirlik, dodaje on, kontinuirano predstavlja neuralgičnu tačku, još od pokušaja puča u Turskoj 2016. godine.

- Dan posle puča Turska je upravo tu bazu držala u izolaciji, dok optuženi turski oficiri nisu bili predati pravosuđu. Takođe, vidimo da se u poslednje vreme drastično smanjuje broj američkog i nemačkog vojnog personala u toj bazi, pa Indžirlik u tom smislu gubi na značaju. Međutim, ona je i dalje vrlo važna, između ostalog i zbog toga što se u njoj nalazi nuklearno taktičko naoružanje - zaključuje Starović za Sputnjik.