SLEDEĆI TRAMPOV KORAK U SIRIJI: Ovo su tri moguća scenarija

Foto: Tanjug/AP

Foto: Ilustracija

Rusija i Iran su rado platili da omoguće sirijskom lideru, Bašaru al Asadu, da uništi opoziciju i ostanu u Siriji da ga podrže. Islamska država je izbačena iz svog "kalifata", ali još uvek nije poražena. I užasan strah sirijskog naroda se nastavlja, piše Rajs.

Vazdušni napadi

Političke opcije Sjedinjenih Država, uvek su bile loše, a sada su još više ograničene i manje efikasne nego ikada. Vazdušni napadi koje su prošle sedmice pokrenule Sjedinjene Države, Francuska i Britanija uputile su neophodnu poruku Asadu da civilizovani svet ne koristi hemijsko oružje. Međutim, njihov zastrašujući efekat će verovatno, opet, da bude ubrzan, i to ne samo zbog toga što su SAD, pažljive zbog provociranja šireg sukoba, dvaput demonstrirala da neće koristiti silu koja bi bila pretnja Asadovom režimu.

Sjedinjene Države su namerno bile dvosmislene gde je "crvena linija" i da li je samo korišćenje hlorina, na koju Sjedinjene Države i njeni saveznici nikad nisu odgovorili silom. (Američki zvaničnici rekli su da je nedavni napad u Dumi možda uključivao i hlor i daleko smrtonosniji nervni agens, sarin, kao i njihova skladišta koja je Sirija prikriveno zadržala ili rekonstruisala uprkos sporazumu o njihovom uklanjanju iz 2013. godine).

Foto: Tanjug/AP

Treba da donese važne odluke: Donald Tramp

Kada bi Sjedinjene Države svaki put reagovale na incidente koji uključuju samo hlor, Sirija bi češće bila bombardovana.

Ono što je najopasnije je da rat u Siriji suprotstavio "velike igrače": Izrael protiv Irana, Sjedinjene Države protiv Irana i Rusije, i Tursku protiv Kurda podržanih Amerikom.

U ovom kontekstu, Sjedinjene Države moraju da budu jasne po pitanju svojih interesa i čvrste u izbegavanju toga da im ne propadne misija. Uprkos njihovim inače očiglednim razlikama, po ovom pitanju administracije Obama i Trump su se pokazale su više sličnosti nego razlike.

Sličnost Trampove i Obamine administracije

Svaka od administracija je definisala kao primarni cilj pobedu Islamske države, s obzirom na lekciju naučenu u Iraku, a ne promenu režima. Svaki od njih je nastojao da izbegne uplitanje u širi sukob koji bi zahtevao trajnu posvećenost američkih trupa. (Iako je administracija Trumpa naglasila da su osujećene ambicije Irana u Siriji, ona nema mnogo toga što bi stalo iza te tvrdnje.)

Obe su pozvale na diplomatsko rešenje građanskog sukoba, iako je administracija Trumpa imala malo diplomatskog kapitala. I Obama i Tramp su podvukli crtu između upotrebe konvencionalnog naoružanja Asada, koje je "ubilo" stotine hiljada, i korišćenja zabranjenih hemikalija, kojim se krše važne međunarodne norme.

Takvi usko definisani ciljevi i dalje predstavljaju najmanji loš pristup iz perspektive Sjedinjenih Država, čak iako zahtevaju od Amerikanaca da tolerišu neprihvatljivu moralnu i humanitarnu perspektivu. Ovaj oštar kompromis je ono što je Siriju učinilo najtežim i bolnim zagonetkom politike godinama.

Put napred će i dalje biti opasan i duboko nezadovoljavajući, a Rajs navodi moguće kretnje.

Foto: Tanjug/AP

Sličniji Trampu nego što se misli: Barak Obama

Prvo, Amerika i njeni saveznici moraju da zadrže trenutne nivoe sile (oko 2.000 vojnika Sjedinjenih Država) da bi pobedile Islamsku državu i Al kaidu, bez preuranjenog povlačenja. Ukoliko bude stvoren vakuum ISIS će povratiti zemlju.

Sa svojim partnerima, Sjedinjene Države moraju da pomognu u obezbeđivanju, rekonstrukciji i uspostavljanju efikasne lokalne uprave u oslobođenim područjima. To će omogućiti Sjedinjenim Državama da spreče iranske ambicije da kontrolišu teritoriju koja obuhvata Irak, Siriju i Liban, zadržaće uticaj na glavnim područjima za proizvodnju nafte, i negiraće Asadov uticaj na značajan deo sirijske teritorije, do diplomatskog rešenja.

Troškovi rata sa Asadom

Drugo, Sjedinjene Države bi trebalo da odustanu od vojnog obračuna sa Asadom. Troškovi toga su dosad uvek prevazilazili očigledne koristi. Sada sa Rusijom i Iranom na njegovoj strani, rizici te strategije samo su povećani.

Treće, Amerika mora da održi svoju velikodušnu humanitarnu pomoć Sirijcima unutar zemlje i susednim državama i odmah zaustavi nehumanu i licemernu politiku odbijanja prijema svih sirijskih izbeglica.

Konačno, trebalo bi da obnovi svoj pritisak na sporazumno rešenje u sukobu. Da bi Sirija bila održiva, potrebna joj je vlada koju je izabrao njen narod. Bez toga, to neće biti unitarna država koja može da spreči teroriste da koriste njenu teritoriju.

Iako Rusija, Iran i Asad imaju manje motiva za pregovore, Sjedinjene Države imaju dve potencijalno vredne karte. Prvi je njen efektivan odlazak na važan deo severne i istočne Sirije uz pretežno kurdske partnere. Drugi je njena konkurentna sposobnost, sa evropskim i zalivskim saveznicima, da podrže obnovu Sirije i povratak izbeglica. Bez američkog novca, Rusija i Iran, niti druge ekonomski važne snage, neće ostati trošiti u skupoj državi.

Foto: Tanjug/AP

Ne ostavljaju ga na miru: Bašar el Asad

Alternativno, ukoliko bude povezana sva zapadna i arapsku pomoć u post-konfliktnoj Siriji na slobodan i pošten izbor nove sirijske vlade, pod strogim međunarodnim nadzorom, to je nešto što bi moglo da postaje sve atraktivnije za pristalice Asada.

Ovi koraci neće okončati sirijski građanski rat, vratiti nebrojene živote izgubljene, ali će zadržati Sjedinjene Države usredsređene na jasne i ostvarive ciljeve i mudro ispuniti njene interese.