3 razloga zašto se Amerika trese od Koreje

Foto: pixabay.com

Eksperti:Tramp se neće usuditi da napadne Džong Una, iako je Pjongjang izveo najmoćniji nuklearni test

Osim što bi potencijalna eskalacija konflikta na Dalekom istoku dovela do nesagledivih posledica po svaku stranu uključenu u sukob, veruje se da se američki predsednik Donald Tramp neće usuditi da napadne Pjongjang jer bi takva njegova akcija bila ocenjena kao još jedna agresija Vašingtona. Osim toga, navodi se da bilo kakve pretnje silom koje su dosad upućivane na račun severnokorejskog vođe Kim Džong Una nemaju efekta na tog lidera. S tim u vezi, juče su se pojavili navodi da on planira još jedan test balističkog projektila i da je sve već pripremljeno da on bude realizovan. To bi značio da Pjongjang nije uplašilo ni to što je Južna Koreja u nedelju izvela raketnu probu svog balističkog oružja, kao jasnu poruku Džong Unu da njegove akcije neće ostati bez odgovora.

Inače, juče je održan hitan sastanak Saveta bezbednosti UN, na kom je istaknuto da je Severna Koreja oštro osuđena zbog kršenja međunarodnog prava i razvoja oružja čije joj je korišćenje zabranjeno. Pored toga, sve zemlje sveta pozvale su režim u Pjongjangu da odustane od daljih provokacija saveznika sa zapada, a posebno zapaljiv je bio komentar američkog ministra odbrane Džejmsa Matisa.

- Bilo kakva pretnja po SAD ili američke teritorije, uključujući pacifičko ostrvo Gvam ili naše saveznike, naići će na vojni odgovor masovnih razmera - zapretio je Matis Kimu.

Osudama akcija Severne Koreje juče su se pridružile i saveznice Pjongjanga - Kina i Rusija, čiji su predsednici Si Đinping i Vladimir Putin razgovarali telefonom i izrazili zabrinutost zbog novonastalog haosa na Dalekom istoku. Takođe, švajcarska predsednica Doris Lojthard ponudila je juče da ona kao predstavnik jedne neutralne države bude posrednik u potencijalnim pregovorima između Trampa i Džong Una.

1. Poginuli bi milioni Amerikanaca, Južnokorejaca i Japanaca

Ukoliko američka administracija uđe u rat sa Severnom Korejom, to bi moglo da izazove konflikt neviđenih razmera, u kom bi najveće žrtve snosile Južna Koreja i Japan. Naime, te dve države bile bi prve mete severnokorejskih projektila, a ako su oni s nuklearnim kapacitetom, onda bi stradali milioni. Osim toga, Amerika bi izgubila hiljade svojih vojnika, a nejasno je i kako bi moglo da skonča i čitavo ostrvo Gvam u Pacifiku. Ono pripada Americi, a naseljava ga više od 160. 000 ljudi. Na njemu je i važna američka vojna baza sa čak 13.000 vojnika, a Kim je pretio da će upravo i ta teritorija biti na njegovom nišanu. Podsetimo, bivši američki predsednik Ričard Nikson nije se usudio da napadne Severnu Koreju davne 1969. iako je ta zemlja oborila špijunski avion SAD jer je strahovao od rata neviđenih razmera. Istu odluku je kasnije, 1994, doneo i Bilington kada je hteo da udari na Pjongjang kako bi zaustavio razvoj vojnog nuklearnog programa te države. Tada mu je rečeno da bi u tri meseca takvog sukoba stradalo 52.000 američkih i čak 490.000 južnokorejskih vojnika.

2. Moćna Kina bi se umešala u sukob

Pet godina nakon završetka Drugog svetskog rata Amerika se umešala u Korejski rat i svoje vojnike poslala na samu granicu sa Kinom - zemljom koja održava bliske veze s Pjongjangom. To je Vašington mnogo koštalo jer je izgubio gotovo isti broj mladih vojnika, kao i u ratu u Vijetnamu.

- Korejski rat se često naziva američkim zaboravljenim ratom, ali se u vojnim krugovima Vašingtona i Pekinga on i te kako pamti. Kina je nekada bila slaba, pa čak ni tad nije tolerisala vojsku neke sile na svojim granicama. Zasigurno to neće trpeti ni u ovim prilikama kada je jedna od najmoćnijih država - navode analitičari.

Međutim, kako se ističe, u Kini ipak raste frustracija zbog nerešavanja pitanja krize sa Severnom Korejom, čije vođstvo ostaje gluvo na sve pozive Pekinga da obuzda svoje oružane akcije usmerene protiv američkih saveznika.

3. Džong Un će uraditi sve da očuva dinastiju

Severnokorejski vođa Kim Džong Un je najveća enigma za međunarodnu zajednicu i ocenjuje se da bi bio u stanju na najdrastičnije korake samo da bi dokazao da je u stanju da sačuva svoju dinastiju na čelu zemlje. Međutim, dok su njegov otac Kim Džong Il i deda Kim Il Sung bili spremni na pregovore sa Zapadom samo da bi se garantovala sigurnost Pjongjangu, Džong Un nije spreman ni za kakve pregovore. Osim toga, na sve pretnje iz Amerike, Južne Koreje i Japana on je reagovao još drastičnijim akcijama i provokacijama. Ranije, podsetimo, upozoravao je da poseduje oružje o kakvom SAD i ne sanjaju, kao i da Amerika nikada neće moći da otkrije sve kapacitete Severne Koreje i njene najvažnije lansire za projektile.