Srbi mogu mirno da spavaju do 2025. - evo zašto baš do tada!

Foto: Tanjug/AP

Turcima ipak "degradirana" verzija S-400

Potpisani sa Turskom, kao članicom NATO-a, ugovor o isporukama "trijumfa" izazvao je veliku buru u ruskim i zapadnim medijima. Prema mišljenju magazina "Nešenel interest", ovaj ugovor će pokloniti Alijansi najsavremenije ruske tehnologije u sferi PVO i omogućiti da se izradi za njih efikasni "protivotrov".

Mobilni višecevni protivvazdušni raketni sistem S-400 "trijumf" - ponos je ruskih konstruktora. Još 2007. godine kompleks koji je isporučen ruskoj vojsci može efikasno da „skida“ sa neba sva savremena i perspektivna sredstva vazdušno-kosmičkog napada, uključujući one koje lete brzinom do pet kilometara u sekundi. Od njega nema spasa u vazduhu - avioni i krstareće rakete se uništavaju na daljini do 250 kilometara, balističke rakete do 60 kilometara. Iz početnog položaja u borbeni sistem se dospevaju za tri minuta.

"Trijumf" može istovremeno da prati do 300 ciljeva i navodi na njih do 72 rakete. Bez obzira na to što vojni stručnjaci često upoređuju sistem S-400 sa američkim kompleksom "patriot", on beznadežno gubi po mnogim pokazateljima. Isporuke ovakvog naoružanja za izvoz, tim pre u zemlje NATO-a, često izazivaju veliku diskusiju zbog mogućeg curenja tajnih vojnih tehnologija i štete po nacionalnu bezbednost. Još u fazi pripreme ugovora analitičari magazina "Nešenel interest" su otvoreno izjavili da bi Turska ako kupi S-400 dala NATO-u važne podatke o operativnim mogućnostima sistema i omogućila da se izrade sistemi za njegovo neutralisanje. Po mišljenju autora članka, "čak degradirana izvozna verzija S-400 daće Zapadu informacije kako da se pobede najnovija sredstva protivvazdušne odbrane Rusije".

Ekspert je podsetio da neke zemlje NATO-a već poseduje protivvazdušne sisteme ruske proizvodnje i da Turska nije pionir u tome. Između ostalog, po njegovim rečima, Grčka već odavno koristi sisteme S-300 i "buk", bez bilo kakvih problema.

Što se tiče izvoza S-400, osim Turske, ugovor za njihovu isporuku Rusija je potpisala samo sa Kinom. Zaključivanje ugovora zvanično je objavljeno u aprilu 2015. godine. Kina namerava da kupi tri kompleta - do 48 lansirnih sistema. Isporuke bi trebale da počnu ove godine. Osim toga, vode se pregovori i sa Indijom o kupovini pet kompleta (do 80 lansirnih sistema).

- Svi strahovi oko gubljenja tehnologija su preuveličane, posebno u oblasti koja se tiče protivvazdušnog raketnog oružja. Čak i ako rasklope sistem i pokušaju da izvuku iz njega neku vojnu tajnu, mislim da neće ništa uspeti. Isti takav sistem je bio isporučen Kini, a tamo su ga sugurno rasklapali - smatra glavni urednik magazina "vazdušno-kosmička granica" Mihail Hodarenok.

Glavni urednik magazina "Izvoz naoružanja" Andrej Frolov izjavio je ranije da su takvi kompleksi potrebni Ankari radi zaštite od okolnih suseda.

- Glavni protivnik Turske u regionu je Iran koji poseduje jako ratno vazduhoplovstvo. Pritom Iran može da se zaštiti od moguće odmazde sistemima S-300 koje im je Rusija prošle godine isporučila. Uz to Ankara, ima napete odnose i sa Damaskom koji poseduje taktičke i operativno taktičke rakete dalekog dometa, sok su sistemi PVO Turske vrlo slabi - smatra Frolov.