Vlasnici oduzete imovine čekaće na obeštećenje još tri godine

Foto: ST/D. KADIĆ

Beli dvor

To je predviđeno izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine, koje su na dnevnom redu sednice Skupštine Srbije koja je danas počela. 

Ovo je treće odlaganje roka za početak isplate obveznica, a u Agenciji za restituciju kažu da se pomeraju ranije utvrđeni rokovi za obeštećenje za oduzetu imovinu kako u pogledu isplate dospelosti obveznica, tako i u pogledu akontacije. 

Objašnjavaju da se rokovi pomeraju zbog obimnog posla i teškoća u prikupljanju svih potrebnih dokaza. 

- Rokovi se pomeraju za tri godine, tako da umesto 15. decembra 2018. godine, 15. decmbar 2021. godine je datum kada bi po zakonu koji je predložen trebalo da počne ispata obeštećenja putem državnih obveznica - rekla je za Tanjug Marija Krstić iz Agencije za restituciju.

Foto: pixabay.com

Građanima je vraćeno i nešto više od 37.500 hekatara poljoprivrednog zemljišta po zakonu iz 2011. godine

Navela je da će isplata akontacije, koja iznosi 10 odsto utvrđenog iznosa za obeštećenje, pomera na 31. mart 2020. godine. 

Ukupna iznos koji je država odredila za obeštećenje starih vlasnika je ukupno dve milijarde evra, a Krstić je objasnila da se obeštećenje ostvaruje u dva vida, jedan je akontacija, a drugi obveznice. 

- Opšti rok dospelosti obveznica koje se isplaćuju na jednake godišnje rate je 12 godina. Međutim, posebni su rokovi dospelosti za lica starija od 70 godina i iznose pet godina i za lica starija od 65 godina tu je rok 10 godina - kaže Krstić.

Upitana kada bi onda mogao da bude završen proces restitucije, Krstić je rekla da taj postupak podrazumeva da svi zahtevi budu pravnosnažno rešeni. 

Foto: pixabay.com

Do sada je vraćeno  blizu 5.500 hektara šuma

- Građani moraju imati u vidu da je to postupka u kome učestvuje više stranaka. Pored podnosioca zahteva, učestvuje Državno pravobranilaštvo, pravobranilaštvo grada , odnosno jedinice lokalne samouprave i da svima njima treba obezbediti da na zakonit način učestvuju u postupku - kaže Krstić. 

To, dodaje, znači, i ulaganje pravnog leka, žalbe, kao i donošenje drugostepene odluke protiv kojeg građani dalje imaju pravo podnošenja tužbe. 

- Drugo, procena oduzete imovine otežana je zbog nedostatka arhivske građe i dokaza o površini objekata, odnosno kuća, poslovnog prostora, stanova koji su u odnosu na vreme kada se to dešavalo pre 60 i 70 godina porušeni. To je, takođe, jedan od razloga što postupak restitucije ne može da se spovede u tako kratkom roku u kojem građani to očekuju - kaže Krstić.

Foto: ST/D. KADIĆ

Prva rešenja o vraćanju imovine u naturi doneta su 2012. godine. 

Do sada je vraćeno ukupno 6.436 objekata ukupne površine 475.000 kvadratnih metara, skoro 350 hektara neizgrađenog građevinskog zemljišta, blizu 5.500 hektara šuma, a građanima je vraćeno i nešto više od 37.500 hekatara poljoprivrednog zemljišta po zakonu iz 2011. godine. 

Crkvi je vraćeno 26.710 hektara poljoprivrednog zemljišta, 32.280 hekatara šuma, 92 hektara neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta i 91.000 kvadratnih metara objekata. 

Kada je reč o imovini Karađorđevića, Beli dvor je u postupku procene imovine, a u Agenciji za restituciju navode da će i njima pripadati pravo na obeštećenje budući da, po zakonu, ta nepokretnost ne može biti vraćena u naturalnom obliku.