Sećanje na pilota heroja: Mama, moram da poletim! Možda spasim bar neko dete!

Foto: ST/N. MANDIĆ

Zoran Radosavljević

Tu njegovu poruku juče su na beogradskom groblju Lešće, gde je održan pomen junaku našeg neba, ponavljali kao zavet njegova porodica i prijatelji.

Znalo se da je borba šačice naših aviona protiv NATO nebeske mašinerije neravnopravna, ali Zoran nije mario i sve molbe majke Rade da ne leti bile su uzaludne. Živeo je za to da može da služi svojoj državi i brani svoj narod i tako je i umro. Njegov mig-29 je oboren blizu Bijeljine. Nije stigao da se katapultira. Sahranjen je tri dana kasnije. Dok su porodica i kolege juče držali pomen, u Zoranovu čast dva miga-29 Vojske Srbije nadletela su njegovu večnu kuću.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Sestrić Marko

Sestra Snežana kaže da je prošao čitav jedan život, ali da je sećanje na brata i dalje veoma živo.

- Bili smo veoma bliski, bio je moj mlađi brat. Gledala sam na njega kao na klinca, odrastali smo uz oca oficira i to njegovo zanimanje mi je bilo normalno. Onda je u oktobru počelo da se priča o bombardovanju i tada smo počeli da se bojimo za njega. Otac je umro četiri meseca pre Zorana i uverena sam da je to bilo zbog brige za njim, mada je bio srčani bolesnik. Ali on se nije bojao, odbranu otadžbine je shvatao kao svoju dužnost - priča Snežana.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Sestra Snežana

Sa bratom je poslednji put pričala kobnog jutra, kada joj je javio da je njegov kolega Ilja Arizanov, koji je oboren prve večeri bombardovanja, živ. Uveče se nije javio i sestra je osećala da se desilo nešto strašno.

- Čuli bismo se kad god bi se oglasile sirene. Pitao je za moju decu, koju je voleo više od svega, i kad se nije javio, znala sam da nešto nije u redu. Onda smo čuli da su dva naša aviona oborena i mahnito sam zvala sve koje sam znala. Kada su sutradan došli Arizanov i Slobodan Perić, znali smo. Od tada mrzim mart - dve decenije kasnije priča Snežana, koja godinama na srcu nosi težak teret i jednako joj je, kaže, teško kao prvog dana.

Foto: ST/N. MANDIĆ

Pukovnik Perišić

Sestrić Marko seća se da je Zoran njegovoj majci, svojoj sestri, u šali govorio da rodi sebi drugu decu jer će njenu on uzeti.

- Svuda nas je vodio sa sobom, bio je najbolji ujak, najbolji čovek i najbolji pilot - priča Marko.

Darko Perišić, pukovnik u penziji, napominje nam da je njegov klasić Zoran bio pun života:

- Znali smo se od osnovne škole. Živeo je sto na sat, pun energije, imao je mnogo interesovanja, spremao doktorat. Devojke su se lepile za njega, bio je naočit momak. A za otadžbinu je bio do koske.

Najmlađi pilot miga-29 Posle osnovne škole koju je pohađao u Kruševcu i Beogradu, Zoran Radosavljević završio je Vazduhoplovnu gimnaziju u Mostaru, a zatim i Vazduhoplovnu akademiju u Puli i Zadru. Postao je 1992. najmlađi pilot u eskadrili migova-29. Na početku bombardovanja bio je u svojoj jedinici, 127. lovačkoj avijacijskoj eskadrili Vitezovi, na vojnom aerodromu Batajnica.