Bolovanje nije godišnji odmor: Tokom prošle godine 300.000 ljudi odsustvovalo sa posla zbog bolesti

Foto: www.profimedia.rs

Foto: Ilustracija

Poslanici Skupštine Srbije od prošle nedelje raspravljaju o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju koje, između ostalog, predviđaju da izabrani lekar umesto dosadašnjih 30, otvara bolovanje do 60 dana. Za koga je ta odluka prednost i ima li straha od zloupotreba?

Novina da se na komisiju ne ide posle mesec dana bolovanja korisna je za teško bolesne, a izabranim lekarima donosi glavobolju – kako pomiriti dijagnoze, mogućnosti i želje pacijenata?

- Pred nama je edukacija pacijenata pre svega da bolovanje nije godišnji odmor. Imamo dobru saradnju sa pacijentima i ukoliko oni kažu da su umorni i da postoji neki zdravstveni problem uzrokovan opterećenjem na poslu, mi izađemo u susret i otvorimo im bolovanje. Međitim, ovakve stvari ne bi trebalo da budu primer, jer je to po meni zloupotreba - kaže dr Dušanka Vujadinović iz Doma zdravlja "Stari grad".

Pravo na bolovanje najčešće koriste zaposleni u javnom sektoru, jer je u privatnom, strah od otkaza ponekad jači od bolesti.

Sagovorica RTS-a objašnjava da su dijagnoze poput dijareje, vrtoglavice, ukočenosti teško dokazive, pa ne preostaje ništa drugo osim da se pacijentima veruje na reč. Da mu takve "bolesti" u sezoni branja malina radnike masovno ne odvuku u polja, pobrinuo se vlasnik fabrike tekstila iz Arilja, koji svoje zaposlene tada šalje na kolektivni godišnji odmor.

- Jasno je da stanovništvo Arilja dobrim delom dopunjava svoje prihode od malina i uopšte voćarske proizvodnje, pa je veliki problem prilagoditi se tome, u smislu organizovati proizvodnju tako da ljudi dobiju slobodne dane baš kad im treba – od sredine juna do sredine jula. Što se tiče korišćenja bolovanja, postoji i ta praksa, koliko čujem od kolega, ali nije tako često - kaže Milutin Stefanović, direktor preduzeća "Stefan Arilje".

Zahtev za proveru bolovanja RFZO-u najčešće podnosi poslodavac, a samo pet odsto bolovanja kontrolisano je tokom prethodne dve godine.

- Kod 70 odsto kontrolisanih od ovih pet odsto je potvrđena ocena, a za 30 odsto njih sprečenih je utvrđeno da je postajao neki propust - kaže Vesna Latinović iz RFZO-a.

Bolovanje do 30 dana i dalje plaća poslodavac, a nakon toga ta obaveza prelazi na teret RFZO-a. Prema njihovim podacima, na bolovanju je prošle godine bilo više od 300.000 ljudi, a najzastupljenije su bolesti koštano-mišićnog sistema, maligna oboljenja, duševni poremećaji i poremećaji ponašanja.