Major Srđan Nikolić dokrajčio teroriste na albanskoj granici: Košare i Šiptare sravnio sa zemljom!
Bitka na jugoslovensko-albanskoj granici koja je trajala 67 dana i koja je odnela 108 mladih života, jedna je od najtežih borbi u novijoj istoriji srpske vojske koja je postala simbol odbrane otadžbine.
Film "Ratne priče sa Košara", koji je povodom 20 godina od početka ove bitke snimio RTS, a koji je premijerno emitovan preksinoć, otkrio je manje poznatu činjenicu, a to je ko je srušio karaulu Košare. Ono što se znalo jeste da su borbe na Košarama počele 9. aprila u ranim jutarnjim satima, kada su snage UČK napale državnu granicu SRJ iz pravca Albanije. Cilj im je bio da se razdvajanjem i razbijanjem Vojske Jugoslavije između Đakovice i Peći spoje sa snagama UČK u Metohiji.
OSLABLJENI U NAPAD
Međutim, naša vojska, iako desetostruko slabija u ljudstvu, uspela je da osujeti plan neprijatelja koji je već trećeg dana, 11. aprila 1999, uspeo da zauzme karaulu.
- Vojnici UČK su karaulu koristil kao svoju bazu. Osećali su se toliko sigurno da su tu dovodili i brojne strane novinare - svedoče preživeli očevici.
Planinski vrhovi oko karaule Košare, čija visina prelazi 2.000 metara, u to doba je bila pod snegom. Deo državne granice štitilo je nešto više od 100 pripadnika 53. graničnog bataljona, koji su se tokom dva dana borbi suprotstavili desetostruko jačem neprijatelju. Osvajanjem vrha Maja glava, snage UČK su ušle 100-200 metara u dubinu naše zemlje, a osvajanjem Rasa košares zauzeli su kilometar i po naše teritorije. Naša vojska je narednih dana pokušavala da povrati izgubljenu teritoriju. Pripadnicima 125. motorizovane brigade uskoro se pridružuju i pripadnici elitnih jedinica: 72. specijalne i 63. padobranske brigade.
- Borbe su bile neprekidne, a meci su samo proletali iznad glava - svedoči Milutin Radić tada vojnik na odsluženju vojnog roka u 125. motorizovanoj brigadi.
KOŠAVA ODUVALA TERORISTE
Iako se često navodi kako je karaula Košare 21. maja 1999. greškom pogođena od NATO avijacije, naši oficiri tvrde da smo karaulu Košare pogodili mi.
- Karaula je gađana minobacačima, haubicama, a od 12. maja korišćen je i višenamenski bacač raketa, kao i lanser avionskih bombi košava - priča major Srđan Nikolić, komandir baterije HAD/125. motorizovane brigade Prištinskog korbusa VJ (MTBR).
On tvrdi da je sve bilo gotovo za pola sata, a da je napad na karaulu usledio u trenutku kada su se u njoj nalazili pripadnici OVK.
- Ispalio sam četiri avio-bombe, tačnije košave, i dejstvovao po našoj karauli. Nakon toga krenulo je otvaranje vatre iz VBR i mojih haubica. Za pola sata potrošili smo dva beka municije prilikom napada - tvrdi major Nikolić, nakon čega su naneti ogromni gubici teroristima.
Kada je postalo očigledno da trupe na Košarama ne mogu da se probiju i da je kopnena ofanziva na ovom pravcu nemoguća, krajem maja 1999. godine snage UČK su u sadejstvu sa NATO snagama pokušale da u dubinu teritorije Kosova i Metohije krenu drugim pravcem, preko planine Paštrik ka Prizrenu.
Zaspao u snegu, mislili da je mrtavNakon tri neprospavane noći, vojnik Ognjen Balčaković više nije mogao da izdrži i zaspao je u snegu. - Nisam više mogao da izdržim, legao sam na sneg i pokrio se šatorskim krilom i zaspao. Posle nekog perioda sam se probudio jer sam čuo glasove. Sklanjam šatorsko krilo sa glave, a dvojica drugara u šoku. Kažu: "Mi smo mislili da si mrtav, nismo hteli da te diramo" jer je oko mene bio najžešći minobacački napad, a ja prespavao - govori Ognjen Balčaković. |
Spasao ga okvir puškeMeđu preživelim borcima ima i onih koji veruju da su samo pukom srećom danas živi svedoci pakla sa Košara. - Evo šta je meni spaslo život. Okvir automatske puške koji sam imao višak kod sebe. Nosio sam ga u pancir-prsluku sa leve strane, ispod srca, kao i ovaj metak koji je pogodio samu ivicu okvira. Da je samo centimetar niže bilo, bio bih mrtav. Tom prilikom zapalila su se dva metka koja su počela da šušte, ali zrno je ostalo u mom metku i napravilo jedan improvizovani krst kao simbol vere - priča bivši borac. |
Krvavi suvenir- Jedino što mi je ostalo za uspomenu je pločica sa mojim podacima. Ne mogu vam opisati kakvu vrednost to ima za mene. Pored mojih podataka, na papiru je i mrlja od moje krvi - rekao je Ivica Kolev. |
U pripremi i film o PaštrikuAutorka filma Slađana Zarić kaže da je premijeru filma doživela veoma emotivno. - Sve ovo što je radio RTS zajedno sa Ministarstvom odbrane ima samo jedan cilj, a to je da tim ljudima posle 20 godina kažemo hvala - objašnjava Slađana Zarić, a upravo ovaj film bio je najgledaniji televizijski program u Srbiji. Do kraja godine biće urađena i serija, koja će obuhvatiti ono što nije moglo da stane u film, a 26. maja planirana je premijera filma o borbama na Paštriku. |
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)