Počinje Svesrpski dečji sabor: Da deca iz dijaspore zavole zemlju svog porekla!

Foto: Srpski telegraf

Mr Dragan Marić

U Srbiji će boraviti deca iz Amerike, Australije, Velike Britanije, Norveške, Nemačke, Hrvatske, Francuske, Švedske, Severne Makedonije, Slovenije i Rumunije.

*Koliko su mladi naraštaji uopšte zainteresovani za tradiciju i nasleđe?

Deca i mladi uzimaju i prihvataju ono što im mi odrasli ponudimo, zato je važno šta i na koji način im mi, koji radimo sa decom i za decu, pružamo. Organizujući manifestaciju „Svesrpski dečji sabor’’ za decu iz Srbije i decu u rasejanju, želeli smo da ih zainteresujemo upravo za našu tradiciju i bogato kulturno nasleđe, kako bismo preneli na nove generacije svest o važnosti čuvanja našeg kulturnog i nacionalnog identiteta. Vrednosti koje im Dečji kulturni centar Beograd, kao referentna ustanova kulture koja organizuje ovaj sabor, pruža kroz kulturno-obrazovne programe jesu razvijanje svesti o važnosti očuvanja identitetskih svojstava nacije. Kroz upoznavanje sa srpskom istorijom, kulturom i kontakt sa sunarodnicima, činimo, kako je i navedeno u zvaničnom dopisu predsednika države Aleksandra Vučića, pokrovitelja manifestacije, neprocenjivu stvar za razvoj i utemelјenje identiteta mladih lјudi.

*Koji su zapravo izazovi u kreiranju programa da deca povezanost s korenima ne vezuju za nešto konzervativno, staromodno?

Dečji kulturni centar Beograd ima veliko iskustvo u kreiranju različitih programa za decu i mlade, pa tako i u osmišljavanju kulturno-obrazovnih programa koji su didaktički i istovremeno zanimljivi. Stručni tim Dečjeg kulturnog centra osmislio je veoma interesantan program koji na savremen i interaktivan način prezentuje naše korene i tradiciju. Manifestacija zvanično počinje muzičko-scenskim programom i kreativnim radionicama – likovnim, dramskim i folklornim, a završava se otkrivanjem kulturnog nasleđa Kalemegdana i srednjovekovnog Beograda. Deca će kroz igru i zabavu učiti o prošlosti Beograda i kulturnom blagu Kalemegdana tako što će kroz precizno definisanu istraživačku igru koja provocira  intelektualnu radoznalost i angažuje  sva  čula, rešavati zagonetke i rebuse i pronalaziti  putokaze  koji  će  ih  odvesti   do  pojedinih lokacija - delova  tvrđave i spomenika,  gde će sresti  naratore  koji  predstavlјaju  likove  iz  prošlosti. 

Akteri  programa (glumci  i  animatori),  u  direktnom  kontaktu  sa  decom,  koristiće  scensku  interakciju kako bi rekonstruisali  scenarije  iz prošlosti - događaje i životne  priče  znamenitih  ličnosti  poput despota Stefana Lazarevića, kneginje  Milice, Konstantina Filozofa, Rada Neimara, muzičara Radoslava, viteza Vojina.

Svaka od istorijskih ličnosti će govoriti o upečatlјivim događajima iz svog života,  delima i postignućima, moralnim  vrednostima i uzornim lјudskim vrlinama na koje se deca mogu ugledati. Krajnja poruka i cilј ovog programa su upravo poruke i pouke koje akteri istraživačke igre „Srednjovekovni Beograd“ prenose deci kao potencijalne identitetske odrednice.

*Shvataju li odrasli ponekad čak olako segment kulture koji se odnosi na dečje stvaralaštvo? Šta to često zaboravljaju i zašto se čini da je nekad teže zainteresovati roditelje i školu nego dete?

Često se zaboravlja da je dečje stvaralaštvo od izuzetne važnosti za razvoj svake ličnosti, a samim tim i društva u celini. Ne postoji osoba na ovom svetu koja kao dete nije uživala u stvaralačkoj igri tokom svog detinjstva, ali odrastajući počinje da vodi računa o mnogobrojnim svakodnevnim izazovima i da zaboravlja svoju prirodnu potrebu za kreativnim izražavanjem. Zbog toga i postoje institucije kulture i obrazovanja, kao što je Dečji kulturni centar, da pomognu roditeljima i nastavnicima u negovanju dečjeg kreativnog izražavanja i da odgovore na kulturne potrebe najmlađih.

*Šta očekujete da će vredno poneti deca iz rasejanja, a šta će pak ostati deci domaćinima nakon drugog Svesrpskog dečjeg sabora?

Naša inicijalna ideja je bila da deci iz rasejanja pružimo mogućnost da zavole zemlju svog porekla, da nauče i progovore srpski jezik, upoznaju znamenitosti Srbije, kulturne tekovine i istoriju i da se lepo zabave. Sudeći po utiscima dece sa prošlogodišnjeg sabora, u tome smo i uspeli. Zahvaljujući deci iz OŠ „Starina Novak’’ u Beogradu i njihovim porodicama koje su ugostile decu iz dijaspore, nastala su prijateljstva koja će deca pamtiti za ceo život. Sigurni smo da će isto tako biti i na ovogodišnjem saboru, na koji dolaze deca iz celog sveta, pa čak iz Amerike i Australije.