Operacije tumora debelog creva od sada uz mali rez, brz oporavak i ogromne uštede

U odnosu na klasične zahvate, laparoskopski imaju mnogobrojne prednosti: nema velikog reza, dovoljan je mali, pacijent se brže oporavlja i izlazi iz bolnice vrlo brzo, kraće ostaje na bolovanju, što znači da menja košta državu, mnogo brže se uspostavlja normalan rad creva, koristi se manje medikamenata...

Profesor dr Goran Barišić sa Klinike za digestivnu hirurgiju (Prva hirurška klinika) jedan je od hirurga koji obave najviše laparoskopskih zahvata na debelom crevu. Za Srpski telegraf objašnjava da su se pre deset godina ovakve operacije obavljale sporadično, dok je danas njihov procenat u ukupnom broju zahvata na debelom crevu oko 35 odsto i rapidno raste zbog boljih tehničkih mogućnosti i opreme. Ipak, kako kaže naš sagovornik, tumor se ne može uvek odstraniti laparoskopski.

Pregled jači od svih aparata Profesor Barišić kaže da studentima uvek savetuje da bez obzira na svu najmoderniju tehnologiju ne zaborave na značaj neposrednog pregleda pacijenata. Opisuje nam i jednu anegdotu... - Bio sam u Nemačkoj i sedeo u kancelariji sa čuvenim lekarom hirurgom. Njegova sekretarica, sva uspaničena, dovela je majku, koju su mučili strašni bolovi. Žena je imala oko 70 godina i moj kolega je odmah poslao na sva moguća snimanja, ultrazvuk i skener kako bi se uspostavila dijagnoza. Ja sam joj, međutim, predložio da je pregledam. Pristala je i odmah sam, oslanjajući se na dotadašnja iskustva, konstatovao da ima kamen u bubregu - priča Barišić. Treba li reći, nekoliko sati kasnije, doktorova sekretarica zvala ga je i pitala: "Kako ste znali?"

- To najviše zavisi od stadijuma tumora, a ponekad, u slučajevima ekstremne gojaznosti ili kad se tumor jako proširio, kad ga ima i u trbušnoj maramici, mora se odraditi klasična operacija - navodi prof. dr Barišić.

Što se tiče drugih stvari, kod laparoskopskog zahvata pacijentu je potrebna ista anestezija kao za klasičnu operaciju, hirurški tim se priprema na isti način, a u svakom trenutku tokom operacije, ukoliko se to ispostavi kao neophodno, može se primeniti takozvana konverzija, odnosno preći na klasični zahvat. To se, međutim, dešava retko.

Foto: estock/D. MILENKOVIĆ

- Bolja dijagnostika omogućila je veću primenu laparoskopskih operacija. Tako sada uvek unapred znamo šta nas očekuje i možemo da primenimo onaj zahvat koji je optimalan. Tako da nema nekih velikih iznenađenja. Inicijalno, laparoskopija je skuplja jer zahteva nabavku aparata, međutim, svi drugi aspekti donose benefite i uštedu, tako da se na srednje i duže staze svaka kupovina modernih aparata za laparoskopiju isplati - objašnjava Barišić.

Prema rečima našeg sagovornika, što se tiče ulaganja u nabavku opreme, situacija je sada mnogo bolja nego ranije. Njegova klinika pre mesec dana je dobila najmoderniji stub za laparoskopiju u 4D rezoluciji.

- Važno je istaći da nemamo liste čekanja. Samo liste zakazivanja, tako da pacijenti na operaciju ne čekaju duže od tri nedelje, često se zakazuje i na rok od deset dana. To je taman period koji im je potreban da pribave potrebnu dokumentaciju od lekara i prođu neophodne provere i pripreme za operaciju - priča prof. dr Barišić.

Roboti-hirurzi su budućnost Foto: youtube.com/Nuffield Health Foto: Ilustracija Kako kaže prof. dr Barišić, laparoskopija je prelaz ka robotskoj hirurgiji. Kada to postane rutina, hirurzi će moći da operišu sedeći za kompjuterom i upravljajući robotom pomoću džojstika (nešto poput video-igrica), čak i na velikim razdaljinama. Na primer, hirurg iz Amerike operisaće tako pacijenta u Evropi, što je već i isprobano.

Istraživanja pokazuju da su svi onkološki parametri, koji se odnose na preživljavanje pacijenata i recidiv tumora debelog creva, apsolutno isti kada je reč o laparoskopiji i klasičnoj hirurgiji.