Zarobljen u svom telu! Greškom lekara uništen mu je život: Ovo je strašna sudbina Mateje Mišića (8)

Foto: Privatna arhiva

Malom Mateji treba naša pomoć

Dragana, majka malog Mateje, opisuje ga kao zarobljenika sopstvenog tela. I zaista, njene reči, izgovorene kroz jecaj u kojem su spojeni beskrajna tuga i ogromna hrabrost najbolje opisuju ono što je njen sin danas.

Ekipa Srpskog telegrafa posetila je porodicu Mišić u beogradskom naselju Železnik. Plakali smo zajedno s njima i ujedno se divili kako su organizovali svakodnevni život. Nisu potonuli, mada su imali mnogo razloga. Nisu odustali iako prepreke niču ispred njih gde god da krenu. Reči "ne mogu" i "ne stižem" izbačene su iz njihove svakodnevice. Sve da bi Mateja dobio nešto što koliko-toliko podseća na normalan život. Uspeli su sami, bez ičije pomoći. A pomoć im treba bukvalno za sve...

- Ne vraćamo se unazad da optužujemo lekare za ono što se desilo s Matejom. Koja korist od toga? Ali u najkraćem: imala sam normalnu trudnoću, bio je zdrava i prava beba, nosila sam ga devet meseci, sve je bilo normalno. Otišla sam da se porodim, dva dana su me držali s puknutim vodenjakom i krenule su komplikacije. Da su mi odmah uradili carski rez, ništa se ne bi dogodilo. Međutim, išli su na prirodno i tek 38 sati kasnije krenuo je porođaj. Došao je lekar koji se tu zatekao. Upotrebio je vakuum, i to je dovelo do trajnog oštećenja - priča Dragana.

Foto: Privatna arhiva

Mateja sa porodicom

Obožava da bude napolju Mateja je svakog dana napolju, obožava da bude van kuće. Često ga roditelji izvode već u pet, šest ujutru jer ne može da dočeka da izađe. O odnosu druge dece prema njemu priča majka Dragana: - Kad je bio mlađi, bilo je mnogo više interakcije, sada ga zagledaju, ali mi kažemo da bata ne može da hoda, bole ga noge. Kad mu priđu, on se smeje, pokušava da im nešto objasni. Sad ima hodalicu, uspeli smo preko humanitarne organizacije da je nabavimo. Presrećan je, ne bi smeo zbog kukova, ali da vidite tu njegovu sreću, pola Železnika obiđe. Umori se jadan, visi sa onoga, međutim, ne odustaje.

Kao težak udes

Kako kaže, kasnije su joj objasnili da je to što je urađeno Mateji otprilike ravno tome da je preživeo tešku saobraćajnu nesreću sa povredama glave:

- Njega su reanimirali tu ispred mene. Povređene su mu sve četiri regije mozga. Kao posledica toga ima kvadriparezu spastičnu, znači cerebralna paraliza, plus epilepsija, koju je dobio sa tri i po godine. Sve posle toga je teška borba za njegov bar mali oporavak.

Kako možete da pomognete Ko želi da pomogne Mateji, može to da učini preko humanitarnog broja u fondaciji Budi human. Jednostavno, upišite broj 27 i pošaljite SMS na broj 3030. Takođe, možete se javiti i redakciji Srpskog telegrafa, a mi ćemo vas povezati sa porodicom Mišić. Mišići, inače, žive od jedne plate. Majka Dragana radi kao prodavac u salonu nameštaja, otac ne radi da bi brinuo o Mateji, vozio ga u vrtić, na terapije...

Mateja danas ima osam godina. Sve zna, sve razume, sve pokazuje, ali ne može da govori i ne može da se kreće.

- Ima desetak reči koje koristi, to su one osnovne: da, ne, mama, tata. Seku zove beba, ume da kaže i baba. Mi znamo šta on izgovori. U pelenama je, levom rukom može samo malo da jede keks, ne sedi, ne puzi. Mi smo mu i ruke i noge. Batu i seku je dobio u međuvremenu - kaže Dragana.

Bata i seka prihvatili su Mateju punog srca. Vole ga iskreno, onako kako to samo deca umeju.

- Oni ga za sve pitaju. Pošto on sve razume, strašno se nervira što ne može da hoda, udara se u noge. Mnogo je uporan, a oni za sve prvo pitaju njega. Recimo, damo čokoladu njima, i sad pošto Mateja jede pola sata, oni stanu pred njega i pitaju: "Bato, je l' možemo mi da jedemo". On dok odgovori prođe dva minuta, pa njih dvoje dožive mali nervni slom - opisuje hrabra majka jednu od svakodnevnih situacija u kući Mišića.

Veselo dete

Mateja je doskora bio beskrajno dobro i veselo dete. Sada već, nažalost, kreću frustracije. Jer on vidi da je bukvalno zaključan u svom telu. Mozak mu savršeno funkcioniše, telo nikako. Išao je u vrtić, sada treba da krene u školu. Roditelji su se odlučili za kućnu nastavu, tačnije, kako kažu, izborili su se za to, preskačući jednu od onih prepreka pomenutih na početku teksta.

- Mateja ima potencijal i može da ga izrazi. Psihološka procena je odlična. Pre nekoliko meseci nabavili smo komunikator, koji će mu u tome pomoći. On i sada slavi rođendan, dolaze mu drugovi, ide kod njih na rođendane. Kad čuje rođendan, nema srećnijeg od njega. Jer videli smo druge primere, znamo da može mnogo više. Jasno je nama da on neće postati nuklearni fizičar, ali sigurno može da napreduje, da se opismeni, da bude srećan, živi neki život nalik normalnom. Moći će da uči, čita. Pa i sad gleda Jutjub. Mateja je mnogo napredovao, ne biste verovali koliko ide napred. Zato i molimo za bar malo pomoći - zaključuje Dragana.

Porodica Mišić, inače, od opštine je u nekoliko navrata tražila rampu za prilaz kući. Odbijeni su jer žive u privatnoj kući, uz obrazloženje da bi zahtev bio prihvaćen da žive u zgradi.