Svinjskla kuga je stigla u Srbiju: Evo šta sve treba da znate o ovoj opakoj bolesti

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Šefica odeljenja za virusologiju pri Naučnom institutu za vetrerinarstvo Srbije, koji je i nacionalna referentna laboratorija za afričku kugu svinja, Vesna Milićević rekla je da se ta bolest ne prenosi na ljude, ali da je izuzetno smrtonosna za svinje.

- Čekali smo godinama da se bolest pojavi kod nas. Kad se pojavila u susednim zemljama, Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, preduzeli smo sve mere i radili na jačanju svesti lovaca, uzgajivača, veterinara. Bolest ne predstavlja opasnost za ljude, ali izaziva izuzetno visok mortalitet svinja - kaže Milićevićeva.

Naglasila je da je odgovorno ponašanje i veterinara i uzgajivača važno kako virus ne bi ušao na velika gazdinstva, te da je neodgovorno ponašanje ljudi često uzrok pojave bolesti, jer otpaci iz kuhinje završe na trpezi svinja.

- Treba apelovati na ljude da se odgovorno ponašaju - rekla je Vesna Milićević i poručila da su osnovne mere koje treba preduzeti na farmamam biosigurnosne mere.

Navela je da je virus složen i da ne postoji vakcina protov te bolesti.

Kaže da se zaraženo meso uništava i naglašava da je bitno da se ne pojavljuju novi slučajevi zaraze i da se primenom odgovarajućih mera i odgovornim ponašanjem vlasnika životinja može spreči širenje virusa.

Farmeri moraju da preduzmu sve mere Farmeri bi trebalo da preduzmu sve mere koje je naložila Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, rekao je Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije (PKS). - Arička kuga svinja nije opasna za ljudi, ali spada u jaku ekonomsku bolest kod životinja i zbog ekonomskih šteta vrlo je bitno da se preduzmu sve mere za sprečavanje i nastanak ove bolesti - kaže Budimović. - Mere se svode na higijenu, što manje kontakata među životinjama i ljudi sa drugih farmi - kaže Budimović i dodaje da se mora voditi borba protiv divljih glodara kao i kontrolisati zapat divljih svinja.

Virus otporan u spoljnoj sredini

U svojoj izjavi profesor Miroslav Valčić, šef katedre za zarazne bolesti životinja i bolesti pčela na Fakultetu veterinarske medicine, kaže da se od 2007. godine prati kuda ide virus, i da je interesantno da je u Evropi on je uvek prelazio iz regiona u region, države u državu - putem prerađevina, dakle mesa, i kao primer navodi radnike iz Ukrajine koji su radili u Mađarskoj i poneli domaće kobasice.

Foto: youtube.com/Dobro Jutro - Jovana & Srđan

Miroslav Valčić

On kaže da se radi o virusu jako otpornom u spoljašnjoj sredini, koji preko godinu dana preživi u nekoj prerađevini ili smrznutom mesu.

U Evropu je prvi put stigao 2007. godine sa Bliskog istoka, a procene su da će preplaviti Stari kontinent.

- Sada Rumunija ima najviše, preko hiljadu žarišta, a Bugarska je imala puno žarišta, na desetine, a za tu bolest nema vakcine i nema leka - kaže Valčić i dodaje da se samo Malta oslobodila virusa tako što je pobila sve svinje.

On je naveo da su u Africi osnovni rezervoari virusa afričke kuge svinja krpelji a slučajni domaćini su svinje, i to bradavičasto svinjče i divlja svinja - buš, a tamo svinje nemaju kliničkih simptoma ili su oni blagi - pa svinja preživljava.

- Plemenite, ove naše domaće svinje kao i evropska divlja svinja oboljevaju sa izrazitim simptomima i praktično je 100 odsto uginuće - kaže Valčić i dodaje da ipak u Evropi, osim na Sardiniji i u Portugalu, nema populacije krpelja koja bi se zarazila.

On ističe da je afrička kuga svinja nešto što je i mnogo jače i nanosi velike štete i u mnogo većim zemljama nego što je Srbija.