Ovo selo kod Požarevca odoleva crnoj kugi, a recept za uspeh je jednostavan
Drmno, za razliku od drugih sela u požarevačkom kraju, beleži bejbi-bum. U protekle dve godine u njemu je rođeno više od dvadeset beba. Radna mesta i solidne plate, uz dobru infrastrukturu, zadržale su Drmljane na dedovini.
Rode u Drmno sleću manje više koliko i u druga sela u okolini Požarevca, ali im je produktivnost znatno veća. U protekle dve godine u Drmnu je rođeno više od dvadeset beba.
Dragan Ivić, predsednik MZ Drmno, kaže da se do današnjeg dana 2019. godine rodilo sedmoro dece.
- Imamo još dva ili tri u najavi ove godine, što znamo. 2018. godine je rođeno jedanaestoro dece koje je prijavljeno na Drmno. Inače je bilo tu još dva, tri deteta koja trenutno nisu prijavljena u Drmnu, žive u Kostolcu ili Požarevcu - kaže Ivić.
Za Drmljanje su najvažnija deca
Majka Jelena Bačić smatra da treba čovek da uspostavi šta mu je najvažnije u životu, a da su njima najvažnija deca.
- Nama je ovo treća beba i jako smo zadovoljni - ističe Bačićeva.
Radna mesta zadržala Drmljane na dedovini
Osim roda i dimnjaci imaju značajan doprinos u pozitivnoj demografiji Drmna. Skoro da nema kuće u tom selu iz koje bar jedan član ne radi u Termoelektranama i na površinskim kopovima Kostolac.
Radna mesta i solidne plate, uz dobru infrastrukturu poput toplifikacione mreže i gradskog vodovoda, zadržale su Drmljane na dedovini.
Petar Rašković kaže da je Drmno dobro selo, samo po sebi.
- Sve imamo što se kaže, ne žalimo se nizašta - rekao je Rašković.
- Selo je razvijeno, mnogo omladine. Izgleda da je takav period naišao trenutno, par godina. Puno dece kao što vidite. Nadamo se da će da se nastavi ovako - kaže Nevena Nikolić.
Ukoliko ima ljubavi brak i porodica mogu da izdrže sve
Damir Damnjanović ističe da standard može da bude "ovakav i onakav", i da je to promenljivo, ali da ako ima ljubavi i uzajamnog razumevanja i poštovanja, brak i porodica mogu da izdrže bez obzira na trenutni standard.
Izuzetak u odnosu na druga sela u požarevačkom kraju
Drmno je izuzetak u odnosu na mnoga sela požarevačkog kraja, u kojima se godišnje rodi tek po jedna beba.
- Ja sam u poslednje dve godine u Drmnu samo venčao šesnaest mladih bračnih parova. Samo u Drmnu. Znači, verovatno je bilo venčanja i u gradu, po restoranima, ali ja sam obavio šesnaest. To se nije desilo poslednjih petnaest godina - navodi Dejan Stojadinović.
U poslednje dve godine u Drmnu je sklopljeno 16 brakova
Mnogi žitelji Braničevskog okruga otišli su na rad u inostranstvo, ali se, za razliku od roda, sve manje vraćaju.
Drmljani veruju da će ih rode i dalje posećivati, i da će u njihovim porodičnim gnezdima biti još više dece.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)