Jurić prozvao sudiju: "Oslobodili ste čoveka koji je obljubio devojčicu od 13 godina, da li je to razlog što ste protivnik kazne doživotnog zatvora?"

Foto: Tanjug/D. KUJUNDŽIĆ

Igor Jurić

U svojoj nameri Igor Jurić je uspeo. Maja meseca ove godine Skupština Srbije usvojila je Tijanin zakon kojim se ukida kazna od 30 i 40 godina robije  i uvodi doživotna kazna za najteža krivčna dela.

Međutim, iako je zakon usvojen, ostao je gorak ukus zbog rasprave i nejedinstva u javnosti koja se vodila neposredno pre donošenja zakona. Najveći protivnik ovakvog pravnog rešenja bio je sudija Apelacionog suda Miodrag Majić, koji je svoje protivljenje pravdao pozivajući se na ljudska prava i dokumenta koja su doneta u toj oblasti.

Foto: Tanjug

Sudija Miodrag Majić

Mesecima kasnije Igor Jurić je oglasio na društvenoj mreži Twitter, i zapitao se da li razlog Majićevog protivljenja Tijaninom zakonu može biti jedna oslobađajuća sudska presuda. On je u svom postu napisao:

- Oslobođen čovek koji je obljubio devojčicu od 13 godina. Predsednik veća sudija koji je i potvrdio svojim potpisom ovu presudu je Dr. Miodrag Majić. Gospodine, da li je ovo jedan od razloga što ste tako oštri protivnik doživotne kazne zatvora ?

 

Za sada Majić nije reagovao na ovu direktnu prozivku, te svi očekuju na koji će način da brani svoj stav o protivljenju doživotnoj robiji.

Apelacioni sud o Majićevoj presudi Obrazloženje Apelacionog suda povodom oslobađajuće presude koju je doneo Miodrag Majić izazvalo je buru reakciju javnosti. Suština obrazloženja leži u tome da je Majić, kao sudija Apelacionog suda u ovom postupku, prihvatio nalaz sudskog veštaka (specijalista neuropsihijatrije i dečje psihijatrije). Sudski veštak je naveo da:"okrivljeni (22 godine) i oštećena (13 godina) pripadnici romske nacionalne manjine“, te da je konkretni događaj cenjen „u sklopu sociološko-kulturoloških osobenosti navedene etničke zajednice u pogledu obrasca bračnih i porodičnih odnosa, koje se, između ostalog, odnose na rano stupanje u polne odnose i rano zasnivanje zajednice života... te da je sudski veštak „stekao utisak da okrivljeni ne zna da je samim stupanjem u seksualne odnose sa oštećenom učinio krivično delo“, da se okrivljeni „kulturološki ponašao kao i većina pripadnika njegove zajednice". Ovako obrazloženje Apelacionog suda povodom oslobađajuće presude izazvalo je bes među mnogobrojnim organizacijama koje se bave zaštitom prava žena.