Nacisti još imaju svoje ulice u Srbiji

Foto: Tanjug/AP

Nedopustivo je da ulice nose nacistička imena

Nije ovo jedini slučaj, čak desetak ustanova kulture u Srbiji nosi ime poznatih srbomrzaca. Ulica je daleko više, pa se, recimo, jedna u Vršcu, u naselju Izbište, zove po Fricu Totu, istaknutoj figuri u nacističkoj hijerarhiji i Hitlerovom ministru za oružje i municiju od koga je stradalo više miliona ljudi. Osnivač je organizacije Tot, koja je Srbe koristila kao robove za podizanje svih važnih građevina potrebnih nacistima. Do pre par godina i u beogradskom naselju Dedinje je postojala ulica Frica Tota.

HITNO PROMENITI

Na ove skandalozne propuste ukazali su studenti Pravnog fakulteta okupljeni oko organizacije Alternativa, koja će od vlasti tražiti hitnu promenu naziva ulica i ustanova.

GOLUBOVIĆ: Mesta za krvoloke našeg naroda ne sme da bude u našoj zemlji

- Nedopustivo je da u Srbiji, koja gaji slobodarski duh i tradiciju borbe protiv totalitarnih ideologija, jedna ulica nosi ime po Hitlerovom ministru. Naša istorija je prebogata ličnostima, poput Jovana Sterije Popovića, koje su zadužile naš narod i zaslužuju svoju ulicu. Ovim gestom želimo da skrenemo pažnju na nedostatak samopoštovanja i nacionalnog ponosa u Srbiji. Zahtevamo od lokalnih vlasti hitnu promenu naziva ulice. Onog trenutka kada počnemo da poštujemo sebe i svoje kulturno nasleđe, možemo očekivati da nas i drugi cene - kaže Igor Golubović iz ove organizacije.

Oni su uputili zahtev predsednici opštine Vršac Dragani Mitrović da Totova ulica promeni ime u Ulicu Jovana Sterije Popovića. Međutim, ni Srpski telegraf nije uspeo da ovim povodom dobije odgovor iz ove opštine.

SPOMENIK ZLOČINCU

U Srbiji su čak i spomenici podignuti zločincama. U naselju Ada nalazi se spomenik Jovanu (Janošu) Damjaniću poznatom po sledećim rečima: "Voleo bih da mogu da iskorenim sve Srbe, pa onda da sebe, kao poslednjeg Srbina, ubijem". Jovan, koji je postao Janoš, pristupio je mađarskoj vojsci tokom revolucije 1848, nakon čega je vršio stravične zločine nad srpskim stanovništvom i pobio na hiljade sunarodnika. U Mađarskoj ga smatraju nacionalnim herojem. Predsednik opštine Ada Zoltan Bilicki 2011. podiže spomenik Damjaniću sa rečima da u tom činu ne vidi nikakvu provokaciju i da Janoš (Jovan) zaslužuje ovakvu vrstu počasti u Srbiji.

- Iako je prošlo toliko godina, ne želimo da ovakvu sramotu i provokaciju prepustimo zaboravu. Mesta za krvoloke našeg naroda ne sme da bude u našoj zemlji. Nadamo se da će ovo naše simbolično podsećanje doprineti tome da se naš glas protiv ove sramote i provokacije daleko čuje, a u narednom periodu ćemo pokrenuti i konkretnije aktivnosti i peticije kako bi se spomenik uklonio - zaključuje Golubović.

Vlada odbila spomenik Vermahtovim vojnicima

Analitičar Saša Borojević kaže da je strašno da vam u ličnim dokumentima pored vašeg imena stoji ime naciste ili NDH fašiste, ali i hvali državu koja je odbila da obeleži spomenike Vermahtovim vojnicima.

- To je nemar lokalne samouprave i gradskih vlasti i tako nešto je nedopustivo. Sa druge strane, poznato je da je Nemačka zahtevala od Srbije da se spomenicima obeleže mesta gde su sahranjeni Vermaht vojnici. Vlada je to odbila, za razliku od Crne Gore, obrazloženjem da je Srbija veoma osetljiva i da još uvek pamte zločine koje su Vermhat i SS divizije napravili po Srbiji. Ministar Vulin je 2015. otvorio izložbu "Zločini Vermahta u Srbiji za vreme Drugog svetskog rata", gde se videlo da generali Vermahta ubijaju civile i decu u Pančevu, a Nemačka je potom odustala od zahteva - kaže Borojević.