Ovo su dokazi da mošti Svetog Save nisu spaljene!
Kako književnik Vlada Arsić u svojoj novoj knjizi "Osinje gnezdo", koja će izaći u januaru, otkriva mošti Svetog Save nisu spaljene i nalaze se u manastiru Ždrebaonik kod Danilovgrada. Ovo je veliko otkriće koje potpuno menja istoriju koju poznajemo, a kako autor dela tvrdi, za takvu teoriju postoje čvrsti dokazi koji je potkrepljuju.
Postoji deset dokaza da ono u šta smo dosad čvrsto verovali, zapravo nije tačno...
1. U zanimljivom eseju Mirka Dragovića početkom tridesetih godina prošlog veka u Požarevcu stoji tvrdnja da Sveti Sava nije spaljen, a autor, između ostalog postavlja pitanje da li je moguće da Srbi, usred Otomanske okupacije, svoju najveću relikviju drže bez ikakve zaštite i praktično dozvoljavaju da ih Turci iznenade i mošti im otmu na prepad
2. Autor se čudi kako događaj nije zabeležen ni u jednom manastirskom spisu, a pominje i događaj iz 1624, kada je pomahnitala Kosanica poplavila manastirski kompleks i kaluđeri su se brzopotezno snašli i na vreme sklonili relikvije, ikone, knjige, krst, a s druge strane, odred turske vojske koji se primicao nedeljama navodno ih je iznenadio
3. Ne postoji nijedan zapis koji bi svedočio o tome da je tada i tada, tuda i tuda, prošla svirepa turska četa sa moštima sveca
4. Sumnjiva je i priča da su Turci odbacili ćivot svetitelja da bi potom napravili novi
5. Sve što je zaostalo od svetitelja, njegova ruka, žezlo, ćivot pronađeno je od Mileševe ka jugu, ka Crnoj Gori, a ništa prema Beogradu
6. Dragović se pita i zašto Turci nisu mošti uništili čim su došli, na licu mesta, ili zašto ih nisu kasapili usput, deo po deo, u svakom mestu gde bi zatekli veći broj Srba nego su pošto-poto želeli da se spaljivanje obavi usred Beograda
7. Zanimljivo je i da vrh Pećke patrijaršije, sve vreme dok mošti odmiču ka Beogradu (a tvrdi se da se putovalo duže od mesec i po dana), ne pokušava ništa da spase svoju najveću relikviju
8. Velika neslaganja u datumima - dugo je važilo da su Turci spalili mošti na Veliki petak 10. marta 1594. Međutim, te godine Veliki petak je pao 29. marta. Potom su se mnogi upinjali da dokažu da se sve u stvari dogodilo 1595, ali te godine je razlika u datumima bila još veća, a Sinan paša svakako više nije bio vezir. Dakle, ili otpada godina ili Sinan paša, a najverovatnije oboje.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (2)
Viki
14.12.2019 20:20
E, sad ce Srbi imati jos mrtvih mostiju da obozavaju umesto da obozavaju zivog Boga.
AKOAKO
15.06.2020 17:48
@Viki - U TVOM GLASU SE OSECA STRAH OD SRBA I SRPSKIH SVETACA I SRPSKOG BOGA? IMAS JAK RAZLOG DA SE PLASIS