religija.rs

7 TRUSNIH PODRUČJA: Evo gde su najveće šanse za ZEMLJOTRES u Srbiji!

Autor: blic.rs, Republika

Vesti

24.12.2019

12:33

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Žarišne zone koje mogu generisati velike zemljotrese su Kopaonik, zapadna Srbija, Kraljevo, Kragujevac, Svilajnac, Rudnik i Lazarevac.

Najveći deo zemljotresa koji se svakodnevno dešavaju u našoj zemlji samo se instrumentima registruju i čulno ih ne možemo osetiti. Malo jači potresi, kao poslednji u Kikindi, mogu izazvati vrlo mala oštećenja na objektima u epicentralnoj oblasti. Ali u Srbiji postoje i žarišta gde mogu da se dese jaki potresi.

- Seizmička aktivnost je stalna. Što se tiče zona koje su generisale jače zemljotrese kroz istoriju, to su Kopaonik, Rudnik, te gnjilanska zona i potez prema Makedoniji. Takođe i dolina Morave, te deo od Kraljeva do Kragujevca. Najjači zemljotres u Srbiji verovatno je bio onaj u Lazarevcu 1922. godine, kažemo verovatno jer instrumentalna seizmologija tada ipak nije bila na današnjem nivou - kaže Goran Krunić iz Seizmološkog zavoda Srbije.

Po karti "seizmičkog hazarda" ugrožena su i područja centralne Srbije do Aleksandrovca, te okolina Novog Pazara, delovi Vojvodine na severu Bačke kod Apatina, sam istok Banata duž granice sa Rumunijom, kao i područja oko Kladova i Negotina. U tri prikazane karte koje sabiru informacije u periodima od 95, 475 i 975 godina, najmanje zemljotresa u Srbiji je bilo na potezu od Subotice na severu, preko Vrbasa, do Bačke Palanke na jugu Bačke.

- Za tektonske zemljotrese, karakteristične za naše oblasti, osnovni izvor energije su tektonski naponi izazvani podvlačenjem afričke ploče pod evropsku. S tim da imate i jadransku mikroploču koja je krivac za nedavne potrese u Albaniji - objašnjava Krunić.

Jadransko more leži na Jadranskoj tektonskoj mikroploči, koja se u mezozoiku odvojila od afričke ploče. Kretanje ploče i sudar s Evroazijskom pločom je znatno uticalo na uzdizanje okolnih planinskih lanaca. A takođe utiče i na potrese.

Geološki informacioni sistem Srbije prepoznaje sedam područja sa mogućim jakim zemljotresima: Vojvodina (Kanjiža, Bečej, Novi Sad, Ruma), zapadna Srbija (Loznica, Krupanj, Bajina Bašta), centralna Srbija (Lazarevac, Aranđelovac, Rudnik, Kraljevo, Kopaonik), područje Velike Morave (Svilajnac, Jagodina, Stalać), područje istočne Srbije (Golubac, Negotin), područje između Nišave i srednjeg i gornjeg toka Južne Morave (Dimitrovgrad, Bosiljgrad, Niš, Vranje) i Kosmet (Peć, Prizren, Priština, Lipanj, Uroševac).

Delovi naše zemlje, poput Vojvodine, imaju drugačije tlo, što u slučaju zemljotresa može dobro da im posluži.

- Vojvodina ima peskovito tlo. U slučaju zemljotresa talasi se drugačije rasprostiru i objekat će pre da se nakrivi i potone, nego što će da pukne, kao ako bi se desilo ako je na čvrstoj podlozi. Naravno da objekat može da pukne i kada se nakrivi jer nije predviđeno da tako stoji - dodaje Dušan Miladinović, direktor Javnog preduzeća "Urbanizam".

Građevinski objekti ugroženi u 87 odsto zemlje

U Geološkom atlasu Srbije na stranama Seizmološkog zavoda Srbije piše da je 87 odsto naše zemlje ugroženo zemljotresima koji oštećuju građevinske objekte.

- Na području Srbije zemljotresi jačine šest stepeni Merkalijeve skale ugrožavaju 13 odsto površine, jačine sedam stepeni MSK ugrožavaju 59 odsto površine, a jačine 8 stepeni MSK ugrožavaju 23 odsto površine cele zemlje, dok su zemljotresi jačine devet stepeni opasni za oko pet odsto površine. To ukazuje da je oko 87 odsto teritorije Srbije ugroženo zemljotresima koji oštećuju građevinske objekte, što zahteva primenu tehničkih normativa paraseizmičkog građenja - piše u atlasu.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.