Palata Beograd uskoro dobija novog vlasnika: Šta sve krije Beograđanka?

Foto: ST/N. PANČIĆ

Beograđanka

- Sa tim objektom smo na gubitku. Od poreza na imovinu godišnje bismo mogli da prihodujemo oko milion evra - objasnio je Vesić.

Popularna Beograđanka je pod zaštitom i novi kupac ne bi smeo da je ruši niti da joj menja namenu.

Srpski telegraf objavljuje nekoliko malo poznatih zanimljivosti o zgradi u centru Beograda.

PRIVUKLA ČAK I ASTRONAUTE Beograđanka je zbog jedinstvenog pogleda koji pruža od prvog dana postala simbol prestonice. Mnogobrojne delegacije političara, umetnika, sportista, pa čak i kosmonauta, tragove svojih stopa ostavile su u ovoj zgradi. Kao malo koja palata u Beogradu, ovo zdanje može da se pohvali da su se u njenu knjigu utisaka upisali Tito i Jovanka Broz, nobelovac Ivo Andrić, posada "Apolo Sojuza", sportisti, ambasadori, ali i običan svet koji je uživao u pogledu sa vidikovca na 22. spratu. I čuveni restoran "Beograđanka", na petoj etaži, svojevremeno je plenio pažnju pozlaćenim pločicama i vrhunskom uslugom, a mnogi i dan-danas pamte provode u klubu "B 74".

PRVA PAMETNA ZGRADA NA BALKANU Beograđanka je bila jedna od najmodernijih zgrada u to vreme, ne samo u SFRJ. Bila je jedna od prvih pametnih zgrada na Balkanu. Postojao je kompjuterski program koji je vodio računa o hlađenju, grejanju, prozorima. Roletne su se automatski spuštale kada su sunce ili vetar jaki. Liftovi su bili najmoderniji i najbrži. Zgrada je pune četiri i po decenije u originalnom stanju, nije nikad renovirana, ali je sve sjajno održavano.

Foto: ST/N. MANDIĆ UČESTVOVALA DVA BRANKA PEŠIĆA Beograđanka je građena pet godina, od 1969. do 1974. Projekat je uradio arhitekta Branko Pešić, koji je ostao u senci poznatijeg imenjaka, gradonačelnika Beograda Branka Pešića (i drugi Pešić je imao udela u gradnji Beograđanke jer se sve dešavalo u njegovom mandatu). Svečano je otvorena 22. aprila 1974. godine. Vidikovac je dve decenije kasnije, kada je Studio B zakupio poslednji sprat, zatvoren. Studio B je od prvog dana emitovao program iz Beograđanke, a tako je i sada. Još oko 40.000 kvadratnih metara poslovnog prostora sada koriste mnogobrojne gradske i republičke institucije, ustanove, organizacije, škole... Na prvih nekoliko spratova se do 2007. nalazila robna kuća Beograd, najveća robna kuća na Balkanu.

FASADA OD 11.500 KVADRATA STIGLA IZ ITALIJE Fasada Beograđanke, površine 11.500 kvadratnih metara, izvedena je kao zavesa od aluminijuma i termopan dvostrukog stakla. Materijal za fasadu stigao je iz Italije. Nekoliko dana većalo se da li izabrati tamniji ili svetliji aluminijum. Izbor je pao na tamniji jer je kvalitetniji.

TEOKAROVIĆIMA NIJE BILO SUĐENO Na mestu današnje Beograđanke, na uglu Masarikove i Ulice kralja Milana, bila je jednospratna kuća Jeremije Milivojevića. Na njenom mestu je još 1941. godine bila predviđena izgradnja oblakodera za braću Teokarović, čuvene beogradske industrijalce i trgovce. Ipak, kad je rat počeo, od ove ideje se odustalo. Stara kuća je postojala sve do sredine šezdesetih godina.