(FOTO) IZ PRVOG LICA! Peške idem - NA POSAO!

Foto: Republika

Pančevački most

Obuh patike i obukoh jaknu, poljubih ženu i dete i krenuh. Niz Grge Andrijanovića u Krnjači idem ne obraćajući pažnju ni na šta. Zabavljen sam matematikom.

Ako je sada 16.05, do mosta mi treba desetak minuta (ako požurim), most ima skoro dva kilometra, pa računam - to je još 15 minuta... ma stižem.

Na Zrenjanicu već pomalo obraćam pažnju na to koliko ima ljudi. Otprilike kao da je nedelja. Kola piče. Buska stanica prazna, a nisam ni iščekirao kad idu ili ne idu busevi po ovom novom sistemu.

Ništa, šta je tu je. Moram peške. 

Sad je važno izabrati muziku za put. Kontam, najbolje će ići neki tehno, nije čudo što ovi vežbači po teretanama najčešće slušaju tu muziku. Valjda zbog adrenalina, 'bem li ga.

Biram Astrale (Astral Projection kome treba prevod). OK, znam da ekipa iz vremena Bake Praseta ne zna šta su Astrali, al moja generacija koja je bila u tom fazonu je itekako znala. People can fly. Ljudi mogu da lete... Ne smem da se uživljavam previše u muziku, zato što je vreme da zakoračim na Pančevački most.

Na mostu donosim krucijalnu odluku - zapamtiću svakog koga sretnem. Prvo, starija gospođa, zabundana u jaknu, bez maske, ali joj kragna prekriva lice. Kreće se lagano, sa rukama u džepovima. Idem dalje. Lik na biciklu. Sa sve onim Borusija-Dortmund boje zaštitnim prslukom. Pogledamo se, pa svako nastavlja svojim putem. 

Sreo sam još 9 ljudi, ali sam im likove zaboravio. Drugim rečima, propao je plan da sve zapamtim. Mozak mi je jasno stavio do znanja da nema više RAM memorije, moram da se koncentrišem na važnije stvari.

Foto: wikimedia.org/Ljiljana Pekić

Borislav Pekić

Znači literatura.

U jeku pandemije, Besnila se nije setio samo ko ga nije čitao. 

"Prodirući u živu ćeliju stranog tela, virus njenu sadržinu zamenjuje svojom i pretvara je u fabriku za proizvodnju novih virusa. Promene koje na taj način izaziva u životnoj sredini ćelije neuporedivo su dublje i dramatičnije nego što se čovek sme nadati ikad da postigne u svojoj. Virus je najsavršenije stvorenje u kosmosu. Njegova biološka organizacija nije ništa drugo nego mašina za proizvodnju života u njegovom najčistijem smislu.

Virus je vrhunac prirodne stvaralačke evolucije. Vrhunac veštačke je inteligentni virus. Tvorevina koja ima formu čoveka, a prirodu virusa; vitalnost virusa i inteligenciju čoveka. Simbioza virusa lišenog besciljnosti i čoveka oslobođenog ograničenja vladala bi prirodom, kojoj oboje služe sada samo kao đubrivo."

Koliki je car, Pekić...

Foto: Republika

Ulica 29. novembar

Imao bih i sam da dodam par opaski o ovom virusu i njegovom nastanku, al da ne uzimam hleb Dejanu Lučiću i Bernardu Ljubasu.

Idemo dalje. 16.33. Prešao most. Nije loše. Ako ovako nastavim, stižem sigurica pre početka policijskog časa. 

I u 29-om (danas Bulevar despota Stefana) ima ljudi i kola. Čini se da ne žure. Neki nose maske, većina ne. Kola i u gradu piče. 

Kod pandura me već hvata blagi osećaj panike. Negde je oko 16.45, do redakcije ima još da se šipči, a ako baš dam gas stižem... Ali, to je već trka sa vremenom. 

Zezam se sa mojima u redakciji pre neki dan da bi, ako me već hapse, daj da me hapse kao disidenta, a ne zato što se "šećkam" u vreme policijskog časa.

Zvoni telefon. Nepoznat broj. Na takve se ne javljam, ali sada, kao da sam znao, pravim izuzetak.

Vozač Dragan. Kaže stiže. 

Aha, znači imao sam prevoz, ali nisam dobro ispratio redakcijski čet. Još i bolje. Da jesam, ove avanture (realno, nije baš Bilbo Bagins avantura, al' svejedno, meni je draga) ne bi ni bilo.

Stižem na vreme i krećem sa poslom.

Videćemo kako će biti za razvoz.