Sačuvajte vene tokom pandemije! Dr Babić savetuje kako da sprečite komplikacije

Foto: youtube.com/Stetoskop info

Dr Srđan Babić

Sama krivulja učenja je dovela do određenih zaključaka u hospitalizovanih pacijenata ali se pojavio drugi problem - kako sprečiti pojavu komplikacija među stanovništvom koje boluje od nekog vida venske bolesti u uslovima smanjenog kretanja. Ovaj problem kao i većina drugih u vanrednim okolnostima povezan je sa čitavim lancem: standardne tehnike dijagnostike venske patologije kao što su dupleks ultrasonografija i CT nisu uvek na raspolaganju zbog velike količine pacijenata, poteškoća u dezinfekciji opreme i nedovoljnog broja kvalifikovanih dijagnostičara. Takođe, davanje antikoagulantne i antitrombocitne terapije na osnovu samo kliničkog pregleda ili simptoma može biti kontraproduktivno i dovesti do neželjenih krvarenja sa mogućim fatalnim ishodom.

Sam mehanizam nastanka tromboze krvnog suda ustanovljen je Virchow-ljevom trijadom: bolest krvi, promene u toku krvi kao i oboljenjem krvnog suda. Sve tri stvari su od značaja za nastanak tromboze, sa tim da na neke možemo i sami uticati.

U cilju smanjenja rizika od pogoršanja venske bolesti i moguće tromboze savetuje se povećan unos tečnosti, prestanak pušenja, šetnja po stanu, podizanje nogu prilikom sedenja kao i uzimanje terapije koja je ranije prepisana od strane vaskularnog hirurga. Takođe pomažu vežbe tokom sedenja sa podignutim nogama - rad sa stopalima napred-nazad. Ukoliko pacijenti imaju vensku bolest savetuje se nošenje kompresivnih čarapa preko dana, sa tim da se oblače ujutru pre ustajanja iz kreveta sa podignutim nogama do skidanja pred spavanje.

Druga bitna stvar u venskoj patologiji su urgentna stanja koja se mogu uvek javiti ali u vanrednim uslovima predstavljaju poseban problem. Važno je naglasiti da postoje slična oboljenja sa sličnim simptomima (bolesti mišića, tetiva ili neurološke bolesti) te su date smernice kako prepoznati komplikaciju venske bolesti i kad se stvarno treba javiti lekaru.

Tromboza dubokih vena je opasno i potencijalno fatalno oboljenje koje može dovesti do plućne embolije ili do postflebitičkog sindroma. Prepoznaje se tako što se dolazi do naglog otoka noge – stopala, potkolenice ili cele noge u zavisnosti koja je vena zahvaćena, praćeno bolom. Noga može da promeni boju, da bude modra ili bleda. Merenjem obima noge (u predelu potkolenice i natkolenice) i poređenjem sa suprotnom jedan je od ključnih kliničkih nalaza. Ukoliko je obim veći od 3 cm verovatno postoji tromboza dubokih vena i zahteva ultrasonografsku dijagnostiku. Učestalija je u pacijenata sa malignim bolestima, posle ortopedskih intervencija i kod nepokretnih pacijenata.

Tromboflebitis - tromboza i upala površne vene i okolnog tkiva, prepoznaje se tako sto se na mestu prethodno proširene vene javlja crvenilo, bol i potkožno tumefakcija. Bitna je što hitnija dijagnostika i lečenje jer može dovesti do propagacije tromboze u duboki venski sistem i posledične plućne embolije.

Ruptura variksa - dramatična komplikacija pucanja vene koja se manifestuje obilnim krvarenjem. Može nastati spontano ili kao posledica povrede. Iako je praćeno obilnim krvarenjem i mogućim kolapsom, važno je ostati smiren, odmah legnuti i podignuti nogu i snažno pritisniti mesto krvarenja koje će odmah prestati.

Inficirani venski ulkusi - nastaju kao posledica dugogodišnje nelečene venske bolesti. U slučaju pojave jakog bola, curenja rane, malaksalosti i povišene telesne tempreature zahtevaju antibiotsku terapiju.

Autor: Ass Univ dr sci med Srđan Babić, vaskularni hirurg