Da li virus može da se preleži na nogama? Lekari daju odgovor na ovo pitanje

Foto: Photo by Brittany Colette on Unsplash

Foto: Ilustracija

Hteli to da priznamo ili ne - nekada smo se brže i lakše lečili na nogama ili smo bolovali do tri dana, a sada - temperatura, kašalj i groznica lome i nedelju dana.

Stručnjaci subotičkog Centra za promociju zdravlja poručuju da je odgovor u našem telu, starosti, navikama i životu koji vodimo, ali ima ga i u tome što društvo i poslodavci nemaju realan pogled na osobu "koja se ne oseća najbolje, ali još uvek može da hoda", zbog čega mnogi i pored simptoma bolesti izbegavaju bolovanje.

- Koliko dugo će trajati oporavak od virusne infekcije, zavisi od toga kako se osoba ponaša, da li je odmah zapazila da nešto nije u redu i otišla kod lekara, da li se kada dobije savet i terapiju pridržava uputstava, da li je na bolovanju i da li je u režimu mirovanja u kućnim uslovima. Čak i kada je sve to uradila, neophodno je da prilagodi ishranu, da jede lagane, lako svarljive i nutritivno bogate namirnice, manje obroke u toku dana i da pije što više ceđenih sokova iz voća i povrća - objašnjava dr Zorica V. Dragaš, specijalista socijalne medicine.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Unos tečnosti

Pošto virusne infekcije često prate povišene temperature, veoma je važnos da svako ko je ima uzima pomalo tečnosti u toku celog dana i najbolje je piti vodu, tople čajeve sa limunovim sokom i ponekada sa medom. Zbog pojačanog znojenja korisna je negazirana mineralna voda.

- Duvanski dim i alkohol je obavezno isključiti. Trajanje bolesti, tok i ishod uvek zavise i od ukupnog zdravstvenog i opšteg stanja osobe pre nastanka bolesti i od načina života i navika. Brže se oporavljaju osobe koje su bile dobrog zdravlja, nemaju hornične bolesti, pravilno se hrane, nisu izložene stresu. Kod njih je klinička slika blaža, bolest kraće traje i završava se izlečenjem bez posledica - kaže dr Dragaš i dodaje da se postavlja i pitanje kada je vreme vratiti se posle gripa ili prehlade na posao.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Oporavku treba dati vremena

- Problem nastaje kada se nedovoljno oporavljena odrasla osoba ili dete vrate u kolektiv i nastave da obavljaju aktivnosti. Moguće je da ponovo dođu u kontakt sa inficiranom osobom i onda lako dolazi do ponovnog oboljenja. Oporavak se produžava, ali se dešava i da dođe do komplikacija i razvoja drugih bolesti kao što su upala pluća ili srednjeg uva - kaže lekarka.

Povratnici, stariji ljudi, mala deca, hronično oboleli i žene u drugom stanju, pripadaju posebno osetljivoj grupi ljudi, ali starenjem postepeno slabe i odbrambeni mehanizmi. Odnosom prema sopstvenom zdravlju možemo isključivati i smanjivati štetne uticaje koji dolaze iz životne i radne sredine, a ti uticaji su naše navike i ponašanje.

Imunitet, sposobnost organizma da se brani od virusa, bakterija, parazita i drugih patogena, u velikoj meri zavisi od stila života, ali je uslovljen i genetikom i životnom okolinom. Stečeni imunitet se razvija postepeno i specifično reaguje na svaki antigen. Može biti trajan, ali može da bude i vremenski ograničen pa se sprovodi revakcijanacija.

- Neće svaka osoba koja je došla u kontakt sa virusom i koja je inficirana oboleti. Ljudi sa dobrim imunitetom imaju veće šanse da ne obole. Ulazna vrata za respiratorne infekcije su gornji disajni putevi. Uspešnu borbu protiv ovih uzročnika bolesti podržava i dobar lokalni imunitet, odnosno zdrava sluzokoža gornjih disajnih puteva. Nju narušava, pre svega, duvanski dim svojom vrelinom i delovanjem hemikalija koje se udišu, a zatim i zagađen vazduh - objašnjava dr Zorica V. Dragaš.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Procenite sopstvene mogućnosti

Da biste bili otporniji na viruse i bakterije i da biste brže ozdravili, neophodna je pravilna ishrana i svakodnevna fizička aktivnost koja podiže otpornost organizma na svaki stres. Svako treba da spava šest do osam časova i da razvija veštinu upravljanja stresom. Ali, kaže dr Dragaš, veoma je važno umeti pravilno proceniti lične mogućnosti i tako postavljati svoje ciljeve i prioritete.

- Za dobro zdravlje i brzo ozdravljenje je bitna emocionalna inteligencija. Zdravlje i imunitet narušavaju nepravilna ishrana, brza prerađena hrana, nepravilna nadoknada tečnosti, industrijski i gazirani sokovi, nedovoljna fizička aktivnost, sedanterni način života, izloženost stresu, hronični umor; loše emotivno i mentalno stanje osobe, navike kao što su korišćenje duvanskih proizvoda i život u duvanskom dimu, korišćenje droga, zloupotreba kofeina, alkohola i lekova - zaključuje.