Ovo nikako ne radite sa korišćenim rukavicama i maskama

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

U skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), otpad nastao nakon nege zaraženih pacijenata i posle testiranja građana na prisustvo korona virusa, kako objašnjava Siniša Mitrović iz Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije (PKS), tretira se u autoklavima postupkom sterilizacije na 121 i više stepeni Celzijusa, nakon čega obavezno treba da bude izdrobljen pre odlaganja na deponiju.

Postoji samo jedan pravi način

U uobičajeni medicinski otpad, inače, spadaju zaštitna oprema, sredstva za negu i lečenje, otpad od lekova, kontaktna ambalaža za lekove i dezinfekciona sredstva, količinom od 1,5 kilograma dnevno po bolničkom krevetu, ali mu sada treba dodati i kontaminiranu posteljinu, laboratorijsko staklo, skafandere, kape, obuću i otpad od testiranja uzimanjem brisa ili krvi.

- Kovid-19 ne spada u grupu A infektivnih materijala, pa se sa njim postupa kao sa ostalim medicinskim otpadom, jedino su pakovanje, preuzimanje, transport i skladištenje pod dodatnim oprezom. Međiutim, insineracija, odnosno spaljivanje medicinskog otpada, metod je koji bi dao najbolje rezultate u situaciji u kojoj smo sada. Uz spaljivanje, sterilizacija vodenom parom sa drobljenjem, je još jedini odobreni metod tretmana ovog otpada. Svi drugi metodi su upitni i krajnje opasni - ističe Mitrović.

A kako u domaćinstvu

Postavlja se pitanje, međutim, šta raditi sa infektivnim otpadom koji nastaje u domaćinstvima, a Mitrović upozorava da se takav otpad nikako ne sme mešati sa komunalnim i odlagati u kontejnere.

- Takav otpad preporučeno je da se odloži u posebne džakove žute boje koji bi bili prepoznatljivi i izdvojeni iz ostalog komunalnog otpada. Privredna komora Srbije imala je do sada akcije donacije tih džakova za pojedine lokalne samouprave. Neophodno je da lokalna komunalna preduzeća imaju pristup svim resursima za rad sa infektivnim otpadom, jer je njihova usluga sada posebno važna za zdravstvenu bezbednost i kontrolu epidemije – navodi Mitrović.

Zbrinjavanje infektivnog medicinskog otpada, kako dodaje, otvara i pitanje infrastrukture za tretman, koju bi u Srbiji morala mnogo brže da se gradi.

- Zato je važno otvoriti pitanje upotrebe otpada u energetske svrhe. Opasno je da sav generisani otpad završi na deponijama, bez tretmana. Za sada, naša država uspeva da bezbedno zbrinjava količine otpada nastale tokom epidemije korona virusa – zaključuje rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.