Slavimo letnjeg Svetog Nikolu: Mošti sveca činila su čuda, a OVO danas nikako ne radite

Foto: wikimedia.org/Bjoertvedt

Sveti Nikola

Slave ga mnoga mesta i porodice kao malu slavu, zavetinu ili preslavu.

Današnji praznik spomen je na prenos moštiju Svetog Nikole iz Mire, drevnog grada u antičkoj Likiji u Bari, gde i danas počivaju.

Prilikom prenosa svetih moštiju, desila su se mnoga čudesa. Isceliše se bolesni, hromi i slepi, gluvi i besomučni.

To se, kažu, i dan danas dešava, pa se vernici širom sveta mole ovom svetitelju kada se nađu u nevolji ili bolesti.

Smatran svecem još za života, skroman i čestit, pomagao je siromašnima, krišom čineći dobročinstva. Smatra se zaštitnikom dece, učenih ljudi, trgovaca, mornara, putnika...

Kod nas ovog sveca najviše proslavljaju na Nikoljdan, 19. decembra po novom kalendaru, u znak sećanja na svetiteljevu smrt 343. godine. Oni koji slave Nikoljadan, prenos moštiju obeležavaju kao preslavu, i obrnuto.

Iako kalendarski ne pripada letu, zbog najčešće lepog vremena na današnji dan, praznik se u narodu naziva i letnji Sveti Nikola, ponegde i Nikolice.

Najčešće se spominje kako je sveti Nikolaj povratio vid slepom srpskom kralju, Svetom Stefanu Dečanskom.

Po običajnom kalendaru, danas ne valja raditi kućne poslove. Ponegde se, kao i za zimski Nikoljan, daruju deca. Kao gradsku slavu obeležavaju ga Kikinda i Šid.