GODIŠNJICA MARTOVSKE "OLUJE" na Kosovu: U pogromu Srba učestvovalo 51.000 šiptara!

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Martovski pogrom

• U albanskoj martovskoj "oluji" 2004. godine, etnički je očišćeno šest gradova i devet sela. Iz srpskih domova proterano je više od 4.000 ljudi.
• Za samo dva dana divljanja albanskih ekstremista, 17. i 18. marta, stradalo je osmoro Srba i jedanaestoro Albanaca, povređeno oko hiljadu ljudi.
• Među njima 143 Srba i na desetine pripadnika međunarodnih snaga, koje su bile dužne da obezbede mir i zaštite sve etničke zajednice na Kosovu.
• Zapaljeno je, srušeno, ili teško oštećeno 35 crkava i manastira - 18 spomenika od posebnog kulturnog značaja. Nestalo je ili oštećeno više od deset hiljada vrednih fresaka, ikona, putira, ali i mnogo drugih crkvenih relikvija.
• Porušeno je, zapaljeno, ili teško oštećeno oko hiljadu srpskih kuća, deset srpskih škola, domovi zdravlja, pošte i druga zdanja države Srbije. Više pravoslavnih grobalja je oskrnavljeno, uništene su brojne matične knjige - svedoci vekovnog trajanja Srba na Kosovu i Metohiji.

Foto: www.profimedia.rs

U ovom dobro organizovanom i orkestriranom nasilju, kako ga je kvalifikovala međunarodna uprava, učestvovala je 51.000 Albanaca.

Bio je to nastavak velikog pogroma, započetog u leto 1999. Ovaj, martovski, odvijao se pred očima 20.000 NATO vojnika u tadašnjem protektoratu Ujedinjenih nacija. Od tada se po srpski živalj nije mnogo toga promenilo. Njihov život je i dalje život u getima, u kojima knjiže punu deceniju neizvesnosti u samoproglašenom, nezavisnom Kosovu.

Okidač za pogrom bila je tragedija dveju albanskih porodica iz sela Čabre, kod Zubinog Potoka, čija su se deca utopila u Ibru.

Ovu tragediju albanski mediji su zloupotrebili i poveli neviđenu kampanju protiv Srba, optužujući ih da su odgovorni za smrt dečaka. Uprkos činjenici da je istraga Unmikove policije utvrdila da su optužbe bile - lažne, talas nasilja se nije stišao.

Počelo je najpre u južnoj Mitrovici, oko podneva, 17. marta, gde su počeli napadi na Srbe. U popodnevnim satima u gradu su pale i prve srpske žrtve. Napadi albanskih ekstremista prerastaju u stihiju, na udaru se našlo sve što je srpsko.

Foto: www.profimedia.rs

U Prištini je zapaljena Crkva Svetog Nikole, u Gnjilanu napadnuta su srpska sela. Gorelo je i u Lipljanu, Uroševcu, Đakovici. Do temelja je srušen konak Svetih Arhanđela u Prizrenu i zapaljena Bogorodica Ljeviška, crkva iz 13. veka, kao i Crkva Svetog Đorđa u ovom gradu iz 16. veka. Uništena je Bogoslovija u Prizrenu, oskrnavljena srpska groblja. Nije pošteđen ni manastir Devič kod Srbice, kao ni grobnica Svetog Joanikija Devičkog u ovom manastiru.

Albanski teror nastavljen je i 18. marta. Spaljeno je Kosovo Polje, srpski domovi u Obiliću, Plemetini, Svinjaru... U Belom Polju kod Peći zapaljeno je svih 28 povratničkih kuća i ovdašnji parohijski dom.

Od tada, do danas, malo se ko vraća na svoja vekovna ognjišta.