Migel zbog Katarine napustio Kubu i došao u Rumu!

Foto: facebook.com/Katarina Radovic

Kaća i Migel

Da je zaista tako, najbolji "svedoci" su Katarina Radović (33), turistički vodič iz Rume, i Migel Hose Ećeri Alpisar (28) iz Trinidada na Kubi. Njihov sudbinski susret, dug koliko traje jedna salsa, dogodio se 2009. godine u Migelovom rodnom gradu. Potom se dve godine nisu videli niti čuli, no to ih nije sprečilo da se 2013. venčaju i da, poslednje četiri godine, "gnezdo" svijaju u Rumi.

- Ništa lakše od salse ne može da spoji Srpkinju i Kubanca - priča Katarina dok se priseća prvog susreta sa Migelom. - Grupu naših turista vodila sam da obiđu istorijski grad muzej Trinidad, koji je pod zaštitom Uneska. Uveče smo otišli u tamošnju "Casa de la Musica" ili "Kuću muzike", koju svaki grad na Kubi ima. Migel je prišao i pitao me hoću li da plešem. Naravno da sam pristala.

Odmah posle te salse, priča Katarina, sa turistima je morala da krene za Havanu. Sa Migelom, veli, nije razmenila ni adresu, niti bilo kakav kontakt. Posao ju je, potom, odveo u Indiju. U ovoj živopisnoj zemlji radila je do decembra 2011, ali je najviše od svega želela da se vrati na Kubu, u zemlju u koju se, kako kaže, zaljubila na prvi pogled.

- Samo da se zna da ja nisam bio razlog Katarinine želje da ponovo dođe i radi na Kubi - uz osmeh kazuje Migel na odličnom srpskom. - Dok je ona radila u Indiji, služio sam vojsku. Sreli smo se slučajno u istoj onoj "Kući muzike" gde smo se i upoznali. Ali, ovaj put nisam dozvolio da tek tako ode... Ljubav je planula i venčali smo se. Sad nas, evo, u srećnom braku. Živeli smo na Kubi, dve godine. Za to vreme Katarina je radila kao turistički vodič u Peruu, Boliviji, Argentini i Meksiku, dok sam ja kao restaurator radio u Trinidadu. Onda smo, krajem 2013, odlučili da se preselimo u Srbiju.

Ovde ih je raširenih ruku dočekala porodica Radović, a za svoj budući dom dobili su kuću Katarininog dede Petra i bake Vere. Od te tipično sremske kuće sa okućnicom, Katarina i Migel su napravili pravi mali raj ispunjena neodoljivim šarmom i "etnologijom" Srbije i Kube.

Migel je u Srbiji savladao tajne duboreza

- Od mog dede Petra koji je bio stolar, Migel je, nasledio radionicu sa svim stolarskim alatom - kaže Katarina. - Odlučili smo da sav stari nameštaj zadržimo i obnovimo. A, s obzirom na to da je te poslove radio tokom restauracije najvažnijih istorijskih objekata u Trinidadu, Migelu nije falilo ni inspiracije ni umeća da i kući i nameštaju i dvorištu udahne novi život.

Živopisno ofarbane i oslikane stolice, stolovi, kredenci, ormani, čiviluci, čak i starinski sanduk za devojačku spremu, najbolje govore o Migelovim veštinama. Nema komada starog nameštaja koji nije obnovio.

- Moji deda i tata su pravi majstori u obradi drveta, najčešće kedra i mahagonija - nastavlja Migel. - Od njih sam naučio sve osim duboreza. Umeće drvorezbarenja, savlado sam tek ovde u Srbiji uz pomoć ovdašnjih majstora i interneta. Bio je to za mene veliki izazov, dokupio sam alat, "vežbao" na mekim vrstama drveta, najčešće na lipi... Ovih dana planiram da napravim i siljon, kubansku stolicu za ljuljanje, koju ima svaka kuća na Kubi. Tamo je bez nje život, prosto, nezamisliv, pa ni ovde kuću ne mogu da zamislim bez nje.

O kvalitetnom i istinski umetničkom Migelovom drvorezbarenju, najpre se pričalo u Rumi, ali je dobar glas "pukao" i dalje.

- Posle opremanja nekoliko kafića u Rumi, narudžbine su počele da mi stižu i iz drugih gradova - priča Migel. - Radim stilske stolove, stolice, ukrase od duboreza za nameštaj. Nedavno sam prvi put uradio i ikonu Svetog Nikole. To je bilo za probu, a sada se pripremam da izrezbarim i ikonu Svetog Tome, jer je on zaštitnik i slava Katarininih roditelja. Ima vremena da je uradim po kanonima i lepo. Naoružam se strpljenjem dok je Katarina na nekom od putovanja, pa dleto u ruke. Drvo je plemenito i ima dušu, pa kad se nešto radi od srca, sigurno će biti kako treba...