NOVOSAĐANKA OPTUŽENA ZA „DRŽAVNI UDAR” U PODGORICI: Da sam ostala u samici, sad ne bih bila živa

Foto: youtube.com/Viši sud Podgorica

Viši sud u Podgorici

Brankin privremeni boravak u svetinji nije narušio manastirski život, a s kolikom posvećenošću se on odvija unutar kapija, oseti se čim se zakorači u taj prostor "omeđen" unutrašnjom lepotom. Sve odiše čistoćom, mirisom tamjana i besprekornim redom. Vredno sestrinstvo sa igumanijom Jovanom bavi se raznim poslovima poput rukodeljstva, povrtarstva i voćarstva.

- Da sam posle godinu i dalje ostala u spuškoj samici, danas ne bih bila živa. Gladovala sam danima kako bih probudila savest onih koji su me na pravdi Boga uhapsili i ubacili u taj kazamat. Od gladi sam bila oronula, fizički iscrpljena, sa bolovima u stomaku. Tada je moj advokat Jugoslav Krpović podneo zahtev za ukidanje pritvora uz garanciju Mitropolije crnogorsko-primorske da boravim u ovoj nemanjićkoj svetinji, gde se duhovno okrepljujem i iz koje odlazim na suđenja - kaže Branka Milić.

Ona je uverena da će istina o "državnom udaru" izaći na videlo. Tvrdi da joj je krivica nametnuta i bez dokaza.

- Boli me što moja Srbija nije zainteresovana da pomogne, tim pre što i ptice na grani znaju da je ovaj proces - farsa. Činjenica je da u spisima predmeta ne postoji nijedan dokaz koji bi ukazivao da smo uradili ono što nam nameću. Ne zanima me presuda, ni kakva će ona biti. Cilj mi je da se istina odbrani. U krivičnoj prijavi nema moga imena, a oni koji se pominju pušteni su kući iste noći - podseća Milićeva.

Ona sumnja da se proces namerno odugovlači kako bi se optuženi zamorili.

- U tome su delimično uspeli sa Maksićem i Dikićem, koji su bolesni. Nemam nameru da ih diskreditujem, ali ovo su činjenice. Dikić je u samici i znam dobro kako mu je, jer kad zatvorski stražar zalupi vrata ćelije, dođe ti da glavom udaraš u zid. Ne zbog zatvora, već što si svestan koliko si nemoćan. Neshvatljivo mi je da neko može tek tako da te pokupi sa ulice i uhapsi. Tri-četiri dana mene su tražili po Srbiji misleći da sam nestala, jer niko nije imao pojma šta mi se desilo.

Ono što je pozitivno u celoj ovoj priči jeste da je Branka u proteklih 19 meseci još više zavolela Crnu Goru.

- Ovo je nestvarno lepa zemlja, u kojoj sam za kratko vreme stekla mnogo novih prijatelja. Ne može jedno suđenje u meni razbiti ljubav prema mom narodu i Crnoj Gori - poručuje Branka Milić.